Jedan od najznačajnijih sportskih stručnjaka u Vršcu i okoliniji jeste Srdjan Jovanović, profesor fizičkog vaspitanja, osnivač i trener u atletskom klubu „Atina“ iz Vršca, koji ima 36-togodišnji rad u domenu sporta sa decom i profesionalnim sportistima.
Nedavno je dao intervju sa „TTS magazin“.
U kom periodu života ste odlučili da se posvetite sportu i generalno fizičkom vaspitanju?
Aktivnim bavljenjem sportom počeo sam da se bavim 1987.godine i to pre svega karate sportom, u tadašnjem Karate klubu „Dinamo“ iz Pančeva, nakon završetka 8-og razreda.
Tada su bili popularni časopisi „Crni Pojas“, „Ring“ i „Karate bilder“, koji su davali dobre i kvalitetne informacije za to doba.
Istovremeno je počela i serija na drugom kanalu JRT, koja se zvala “ U zdravom telu -zdrav duh“, koja je promovisala sportove i fizičko vaspitanje. Emisije je pripremao Dr. Pavle Savić, koji je završio 2 fakulteta i često su gostovali kod njega profesori sa Fakulteta fizičke kulture, popularnog „DIF-a“, koji su na mene ostavili trajan i izuzetan utisak.
Šta vas je dovelo u Vršac, obzirom da ste rodjeni Pančevac?
Iako sam najveći deo života i sportske karijere proveo u Pančevu i Beogradu, ipak sam rođeni Vrščanin.
Naime ,otac mi je bio oficir JNA, a s obzirom da je u to vreme 70-tih, u Vršcu bio tenkovski bataljon, igra slučaja je bila da se rodim u Vršcu, gde sam proveo prvih 7 godina života.
Povratak nazad je bio igra slučaja, zaposlenje, svež vazduh a odluka da se vratim se nametnula kao spontana i prirodna.
Jovanović Srdjan
Kako ste došli na ideju da osnujete atletski klub „Atina“ Vršac?
Atletski klub Atina Vršac je kruna mog sportskog razmišljanja i utemeljenja.
Svo sportsko bitisanje u borenju-kao reprezentativac SFRJ u karateu, zatim osvajač medalja sa državnih prvenstva u dizanju tegova – Powerliftingu, zatim kao osvajač medalja i reprezentativac u atletici kao veteran. je u funkciji mog razvoja kao slobodne, svestrane i stvaralačke ličnosti. Nakon prolazak svih faza u razvoju, opet se vraćamo u drevnu Olimpiju, gde su slava i čast bila iznad novca i materijalnih dobara. Ak „Atina“-Sazdan je na temeljima starogrčke i olimpijske misli, kao vrhunac bavljenja sportom. Bazira se na spoju drevnog i tradicionalnog sa modernim.
Naime 776.godine pre nove ere postoje pisani tragovi o Olimpijskim igrama, gde učestvuju takmičari gradova-polisa Atine, Sparte, Korinta, Efesa, Tebe, Mikene, Krita u međusobnom nadmetanju. Nakon zabrane igara 394. godine nove ere, ponovo su uspostavljene 1896. u Atini, pod rukovodstvom Barona Pjer de Kubertena. Upravo taj momenat spoja starog i novog dao je ime AK Atini, i udahnuo antički duh u naše bavljenje sportom.
AK „Atina“ je jedan od najuspešnijih atletskih klubova u regionu. Koja je tajna uspeha?
Tajna uspeha je kao i svuda u svim delatnostima, a ogleda se prevashodno u radu. Naravno, tu je i suočavanje sa svim preprekama, i izgradnja čvrstog moralno-voljnog karaktera, koji se opira nedaćama i insistira na istrajnosti.
Takođe, ideja vodilja, da sam potreban mladim naraštajima, kao putokaz i smernica u sportu i životu, daje mi dodatnu snagu.
Koje uspešne atletičare je vaša škola iznedrila?
Atletski klub „Atina“ je doneo nekoliko reprezentativca i osvajača medalja na Prvenstvim Srbije i Balkana.
Prvu ikad ozbiljniju medalju koju je video Vršac na polju atletike je osvojio Marko Begenišić 2013. godine u disciplini 2000m stipl čez, odnosno trčanje sa preprekama od kojih su i neke sa vodom.
Izuzetno zahtevna disciplina, Begenišić je osvojio bronzanu medalju, kao i posle na finalu Kupa Srbije za juniore u disciplini 800m.
Nakon njega je Vladimir Vlajić, postao prvak Srbije za mlađe juniore u disciplini 400m i vicešampion na 400m prepone, kao i pobednik na Finalu Kupa Srbije.
Vladimir Vlajić je osvojio 8. mesto na Prvenstvu Balkana u Bugarskom gradu Slivenu 2014 .godine u disciplini na 400m. Ujedno je i postao prvi reprezentativac Vršca ikada, od kada postoji atletika u Vršcu.
Nakon njega se pojavio Mihajlo Mandić, koji je postao Prvak Srbije na 100m za mlađe juniore i kao član reprezentacije u štafeti 4x100m je osvojio 2. mesto i srebrnu medalju na Prvenstvu Balkana za mlađe juniore u Kruševcu u Srbiji 2015 godine, što je prva balkanska medalja u Vršcu ikada u atletici.
Nakon toga je naš atletski veteran profesor Zoran Ilinčić tokom niza godina, postao u trostruki Prvak Balkana u disciplinam 800m i 1500m, i učesnik Svetskog Prvenstva za veterane u Poljskom gradu Torunu ove 2023 godine.
Nakon odlaska najtrofejnije generacije, dolaze novi takmičari, Marko Mladenovski koji postaje 2018.godine, trostruki Prvak Srbije za mlađe pionire u disciplinama 60m, 200m i atletski troboj.
Prošle 2022. godine Dušan Knežević osvaja 3.mesto i bronzanu medalju na 100m i u štafeti 4x100m za starije pionire na Prvenstvu Srbije, a ove godine na Prestižnom internacionalnom mitingu u Rumuniji u Temišvaru osvaja 3.mesto u trci na 100m , i trenutno je kandidat za reprezentaciju Srbije za narednu godinu.
Internacionalni miting u Rumuniji. 3. mesto Knežević D.
Da li grad Vršac izdvaja dovoljno novca za atletiku?
Svakako spadam u ljude koji poštuju Republiku Srbiju i izdvajanja države za sport, pa i našeg grada za sve sportove.
Međutim svakako, da atletika nažalost, nije ni blizu na listi prioriteta, iako to kao „kraljica sportova“ zaslužuje, kako svojim rezultatima, tako i značajem za omladinu.
Da li smatrate da je poštena raspodela novca po sportskim klubovima iz budzeta grada Vršca i šta po vama treba menjati?
Kao što rekoh, u uslovima kada država Srbija ima prečih i važnijih pitanja od sporta, gde smatram prvo bezbednost, zatim obrazovanje, privredu i što šta drugo, spadam u grupu zahvalnih ljudi koja poštuje, bilo kakva izdvajanja Republike Srbije i njenih organa za bavljenje sportom.
Međutim takođe i spadam u grupu ljudi koja poštuje Pravilnike i postupa po propisima, koji regulišu sport i bavljenje sportom.
Što se tiče finasiranja sporta u Vršcu, ono je regulisano: „Pravilnikom o odobravanju i finasiranju programa u oblasti sporta kojima se zadovoljavaju potrebe i interesi građana u gradu Vršcu.“
Svakako da Pravilnik nije do tančina regulisao pitanju i status sportova, a samim tim i klubovima u Vršcu.
Na osnovu akta i Nacionalne strategije razvoja sporta u Republici Srbiji, kao Pravilnika o sistematizaciji i nomeklaturi sportova u Srbiji, od strane Sportskog Saveza Srbije, svi sportovi u Republici Srbiji su rangirani i kategorisani, i atletika nesumnjivo pripada prvoj kategoriji sportova, čak je i na prvom mestu prve kategorije.
Kao takva zauzima značajno mesto u finasiranju na republičkom i državnom nivou.
Od strane Sportskog Saveza Srbije data je preporuka da i lokalne samouprave naprave sistematizaciju i rangiranje sportova po sličnom uzoru na Sportski Savez Srbije.
Čak je ponuđena i data logistička i pravna pomoć u izradi Pravilnika na lokalu, koji bi primenio sličan koncept i model.
Na žalost, samo je manji deo gradova i opština prihvatio taj model, a jedan od gradova koji to takođe nije usvojio, je i Vršac.
Veoma je bitno da se sportovi razvrstaju, shodno važećim Pravilnicima, da se ne bi dešavalo da u olimpijskom ciklusu, imamo slučajeve, da sportisti iz manjih sredina prvo budu prepoznati od strane Olimpijskog Komiteta Srbije, i matičnog saveza, pa tek onda od svoje lokalne samouprave.
Takođe, iako Pravilnikom o finasiranju sporta za grad Vršac, postoje dobre stvari, imamo i dosta stvari koje treba popraviti.
U tom smislu, postoje članovi u Pravilniku pod rednim brojem 21, 22, 23, koji se odnose na transparentnost prilikom dodele sredstava, kao i javno formiranje i obrazovanje stručne komisije, koja razmatra i ocenjuje dostavljenje Predloge Program za finansiranje sportova i potreba građana u Vršcu.
U tom smislu su potrebna značajna poboljšanja, kao i postavljanju jasnijih kriterijuma oko vrednovanja programa.
Kao čovek koji je proveo u sportu aktivno se baveći karateom, powerliftingom i atletikom, ukupno 36 godina, postižući zapažene rezultate i uspehe na internacionalnoj sceni, pre svega kao takmičar, zatim kao trener, pa i sportski funkiconer, smatram da su ovo goruća pitanja na sporskoj mapi Vršca, koja treba što pre rešavati, uz aktivno učešće klubova, Sportskog Saveza, a sve za dobrobit sporta u Vršcu i Republici Srbiji.
Predavali ste i predajete fizičko vaspitanje u više različitih škola sa području vršačke opštine. Da li smo talentovana sredina?
Sportisti iz Vršca iz okoline, zbog specifičnog podneblja, Karpata, multinacionalne kulture i mešanja raznih genotipa, spadaju- odgovorno tvrdim u odnosu na Vojvodinu,u jednu od najboljih podneblja za rad.
Kada bih naravno upoređivao sa drugim sredinama, dao bih jedino prednost regionu oko Kraljeva i Novog Pazara, ali naravno, za to bile potrebne naučne studije.
Kao profesor, pratite razvoj dece dugi niz godina. Šta bi poručili roditeljima, na šta da obrate pažnju kod dece kako bi se pravilno psiho-fizički razvijala?
Roditelji treba da se uključe daleko više u rad i vaspitanje svoje dece, u školi, pa tako i u klubovima. Nije dovoljno samo reći:
„Dao sam dete na sport u klub da trenira“.
Treba videti o kom sportu je reč, da li je taj sport podesan za razvoj deteta u tom uzrastu, da li je trener stručno lice i da li zaista poznaje osnove pedagogije, psihologije, anatomije, fiziologije ,osnove tehnike sportske grane tog sporta i mnogo drugo.
Često se dešava da iako Zakon o sportu predviđa sportske inspektore, pa čak i lokalnog nivoa, često, dolazimo u situacije da klubove i trenige vode nestručna lica, bez ikakvog opšteg formalnog i uže stručnog obrazovanja, pa samim tim se povećavaju rizici od povreda, a i mogućnost napredavanja je manja.
Mladenovski M., Jovanović S., Ilinčić Z.
Šta treba uraditi kako bi se u našem regionu sport unapredio?
Za unapredjenje sporta u Vršcu je potrebna, zaista samo dobra volja. Grad Vršac ima sve resurse za vrhunsko bavjenje sportom.
Tu pre svega mislim na Halu Milenijum, gradski Stadion, koji je renoviran, gradski bazen i niz školskih sala.
Imamo i decu, koja pohađaju osnovne i srednje škole, kao i klubove koji imaju višegodišnju i višeidecenijsku tradiciju. Imamo i solidne stručnjake.
Ključ boljitka napretka u Vršačkom sportu je saradnja klubova, stručnjaka, škola,i Sportskog Saveza na osnovu zajedničkog cilja-zdravom formiranju i napretku naše dece kroz sport.
Odgovorno tvrdim da možemo puno bolje, potrebno je sesti, salušati jedni druge, dati konkretne predloge za unapređenje sporta, uvažiti struku i nauku, a sve to definisati i precizirati Pravilnikom o finasiranju.
Mislim da Vršac to zaslužuje, ima potrebne materijalne i ljudske resurse, samo je potrebno više odgovornosti svih nas aktera u vršačkom sportu.
V.D.
