Spoj sporta i poezije nije nešto što je svakidašnje u našem okruženju.
Vrščanin Strahinja Nikolić je po obrazovanju Diplomirani profesor sporta sa master diplomom u sportu, kao i profesionalni trener, ali i čovek koji piše poeziju.
Nedavno je dao intervju za „TTS magazin“;
Vršac je grad veoma uspešnih i talentovanih ljudi. Vi ste jedan od njih. Kako je izgledalo vaše odrastanje u Vršcu?
Vršac je zaista jedna mala sredina, kolevka puna i prepuna znamenitih, sjajnih i blistavih ličnosti koje su tu rođene; Jovan Sterija Popović, Bora Kostić, Paja Jovanović, Vasko Popa, Sultana Cijuk, Dragiša Brašovan, Andrija Lukić, Rada Đuričin, i mnogi drugi, mladi i stari, čiji blistav primer i zvezdani sjaj svakako treba da bude paradigma mladim naraštajim i svetionik za buduće stvaraoce ma kojom delatnošću da se bave. Svakako da sebe ne bih mogao da svrstam među ove Nebeske ljude.
Moje detinjstvo je bilo vrlo specifično. Rođen sam 23.12.1984. u Vršcu, kao apsolutno zdravo dete zdravih roditelja.
Do svoje pete godina bio sam potpuno zdrav. Osim uobičajenih lekarskih pregleda nikad nisam odlazio lekaru. Međutim, u toj petoj godini nešto se desilo i razboleo sam se od astme – koju sam imao do sedamnaeste godine. I tako, od potpuno zdravog, hiperaktivnog deteta, postao sam neko ko je jedva mogao da se kreće i često ima napade gušenja, a u plućima mi je svirala „filharmonija“, doduše veoma raštimovana.
Do dana današnjeg nismo saznali šta je prouzrokovalo jedno takvo stanje, pošto nikakvih simptoma koje navode razne specijalističke klinike nisam imao, niti sam bio alergičan na bilo šta. Isto tako, nikad nismo otkrili ni šta je dovelo do izlečenja. Iskren da budem, za vreme najjačih asmatičnih napada nisam mogao da hodam ni deset metara a da se skroz ne zadišem i poplavim u licu. Štaviše, u najtežim stanjima moj kapacitet pluća bio je toliko mali da nisam mogao ni sveću da ugasim. Sledstveno tome, u bolnici sam provodio mnogo vremena na raznim inhalacijama, injekcijama i infuzijama.
U osnovnoj školi, naravno, bio sam oslobođen fizičkog. Ništa nije tada izgledalo svetlo za mene. U to vreme moj otac je bio kondicioni trener tenisera pa me je često vodio (ili bolje reći nosio) sa sobom na stadion gde ih je trenirao, da bih bio na svežem vazduhu. Krug oko stadiona je 400 metara, i kada sam ga prvi put video pomislio sam da li postoji čovek koji može da istrči jedan „toliki“ krug. Začudio sam se kada je otac rekao sportistima da istrče 3-4 kruga da bi se „zagrejali“.
Da mi je tada neko rekao da ću završiti Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, magistrirati i kasnije upisati doktorat, trčati polumaratone (21 km), plivati kraul stilom 5 km bez pauze, podizati velike težine u teretani, trenirati odbojku i napisati dve knjige iz oblasti vežbanja i zdravlja, svakako bih mislio da se šali.
U osmom razredu bolest je počela da popušta i u meni se postepeno javljala želja da nešto treniram, i upisao sam se na šah. Pretpostavljam da ste se nasmejali. Šah, koji apsolutno nema nikakve veze sa kretanjem, pomogao mi je da razvijem takmičarski duh. U prvom srednje počeo sam da treniram stoni tenis, da bi se kasnije prebacio na odbojku.
Kako sam bivao sve zdraviji počeo sam da otkrivam svoje fizičke sposobnosti. U početku mi je svaka fizička aktivnost jedva polazila za rukom. No, budući da sam postajao sve sposobniji moji rezultati bavljenja sportom vremenaom su postajali sve bolji.
Došao je i dan prijatnog iznenađenja! Gledajući se u ogledalo uočio sam po prvi put neznatne obrise svojih trbušnih mišića i prve oblike mišića na grudima, nogama i ramenima. Menjao sam se, i promenio! Kao da su „dobri“ geni bili potisnuti bolešću, a sad su se ponovo aktivirali. Iznenada, preda mnom se otvorio ceo jedan novi svet koji sam oduševljeno prigrlio.
Časovi fizičkog više nisu predstavljali bol i muku. Naprotiv, ispunjavali su me posebnom snagom. Na časovima i treninzima rešavao sam se stresa, a nakon svega, izgledao sam i osećao se mnogo bolje.
Celo moje detinjstvo je bilo brlo teško, ali upravo me je ta borba ojačala za sve buduće izazove na koje ću nailaziti. Takođe, trasiralo je moj put ka ostvarenju najbolje sopstvene verzije koja je još u porcesu izgradnje.
Dete ste poznatih roditelja. Čime su se bavili vaši otac i majka?
Neizmernu zahvalnost dugujem mojim roditeljima na svemu što sam postigao i što jesam, sa nadom za trajnim profesionalnim i ličnim usavršavanjem.
Majka je po struci pravnik ali je bila i vrhunski sportista, odbojkaški reprezentativac stare Jugoslavije (SFRJ), jedan od nosilaca Olimpijske baklje 1972. koja je prolazila kroz moj rodni grad ka Minhenu. Otac je bio profesor fizičke kulture, trener, slikar, napisao dve knjige. Čovek nezasite radoznalosti i pun dečijeg oduševljnja. Još nisam sreo tako svestranu ličnost.
Njihovo vaspitanje, koje su preneli mom mlađem bratu i meni, je pečat na kojem sam najviše zahvala. Vaspitanje se odvijalo pre svega praktičnim primerom koji su nam svojim životima davali, ali i rečima. Jednom rečju, savršen spoj teorije i prakse.
Iskoristio bih ovu priliku da se zahvalim mojim roditeljima, Predragu i Slavici, na bezuslovnoj ljubavi, podršci, podsticaju i strpljenju, ljudi koji se odriču svoje volji ne bi li bližnjima priredili radost, i njihovim zlatnim rukama koje su me svojim primerom naučili disciplini, vrednoći i čestitosti.
Koju ste osnovnu i srednju školu završili? U kojem momentu života ste prelomili i napravili veliki životni zaokret upisavši Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu?
Završio sam osnovnu školu J.S. Popović u Vršcu i Poljoprivrednu školu isto u Vršcu (smer tehničar za biotehnologiju). Do mog upisa na fakultet ne mogu da kažem da me išta od znanja koje sam učio zanimalo. To se i odrazilo na moj loš prosek u obe škole.
Do samog završetka srednje škole dvoumio sam se da li da upišem Medicinski fakultet ili Fakultet sporta. Na kraju sam se odlučio za Fakultet sporta jer sam ipak hteo da radim sa mladim zdravim ljudima.
Sklonost ka struci sam nasledio od oca koji je završio isti fakultet na istom mestu. Čak je većina njegovih profesora i meni predavala.
Moja lična „renesansa“ desila se upravo odlaskom na studije. Od jednog (ispod) prosečnog đaka postao sam jedan od najboljih studenata u svojoj generaciji. Od fizički inferiornog do fizički dominantnog. Od nekog ko nije knjigu pročitao do toga da čitam jednu knjigu nedeljno (oko 50-ak knjiga godišnje), ne računajući u to stručnu literaturu.
Mnogi moji prijatelji, kao i prijatelji mojih roditelja, često me pitaju kako sam uspeo da napravim tako drastičnu promenu. I svima uvek odgovaram na isti način: pronašao sam ono što volim i za šta imam smisla. Tajna je upravo u tome, da se čovek prvo pronađe a potom da uloži ogroman napor da se ostvari i razvije u svojoj profesiji.
Kako je izgledao upis na fakultet?
Prijemni ispit je trajao dva dana. Prvog dana se radio test inteligencije i opšte informisanosti o sportu, kao i plivački poligon – sistemom eliminacije, ko nije položio plivanje padao bi ceo prijemni ispit. Dok je drugi dan sadržao gimnastički poligon, poligon sa loptom i plesove. Iskreno, mislim da nikad nisam veću tremu imao, niti da ću je imati, od tog prijemnog ispita.
Kako ste došli na ideju da napišete naučne knjige iz oblasti sporta?
Moje knjige zapravo spadaju u naučno-popularnu literatru, dakle, nisu čisto naučne. Pošto mnogo čitam van struke, upalo mi je u oči da mi nemamo naučno-popularnu literaturu iz oblasti sporta, treninga, kulture vežbanja i zdravlja, a imamo npr. popularnu psihologiju, popularnu nauku, popularnu istoriju i sličnu literaturu.
Izostanak ovakvog tip literature u sportu je zapravo veoma čudan. O čemu se radi? Kada uzmemo u obzir koliko su sport, fitnes i rekreacija popularni i koliki procenat ljudi vežba radi poboljšanja kvaliteta i prduktivnosti u svom životu, prosto je neverovatno da su ti ljudi uskraćeni za obrazovanje u tom smeru.
To moje opažanje je bio ključni okidač za upuštanje u jednu ovakvu spisateljsku „avanturu“. Bio je to pre svega veliki izazov za mene, jer je trebalo da se piše jezikom razumljivim za svakoga. Trebalo je izaći iz stila pisanja naučnih radova (čije jezgro čine isključivo visoko-stručni termini) i staviti se u perspektivu čoveka koji nije iz struke, a koji želi da sazna više o svom telu – kako ga trenirati, hraniti, odmarati, od čega se sastoji, kako raličite vrste treninga utiču na pojedine sisteme i celokupan organizam, koja su osnovna sredstva i metode treninga i sl.
Da li sam i u kojoj meri uspeo u svojim skromnim pokušajima, ostaje na čitalačkoj publici da proceni.
Koliko ste do sada knjiga napisali?
Do sada sam napisao tri knjige. Dve iz oblasti sporta i jednu zbirku pesama. U pripremi je treća knjiga iz sporta i druga zbirka pesama.
Možete li nam reći nešto više o knjigama iz oblasti sporta koje ste napisali?
Sportske knjige su plod mog devetnaestogodišnjeg iskustva u sportskoj nauci i petnaestogodišnjeg praktičnog iskustva kao trenera.
Moja prva knjiga „Savršeni trbušnjaci i jezgro tela“ bavi se pitanjima „telesnog jezgra“ –obuhvata sve mišiće koji se nalaze između donje ivice grudnog koša i gornje ivice karlice.
Ova knjiga sjedinjuje tri segmenta – trbušnjake, jezgro i držanje tela – u jednu jedinstvenu funkcionalnu celinu. Samo ukoliko razvijaju sva tri segmenta ujednačeno dobiće se najbolje mogući rezultati. Ova knjiga sadrži specifičane i jedinstvene programe koji će vas dovesti do savršene snage i stabilnosti jezgra, kao i do savršenog telesnog držanja. Držanje tela direkno utiče na zdravlje, kao i na efikasnost i ekonomičnost pokreta. Zato je poglavlje o držanju jedno od najvažnijih poglavlja u knjizi, jer sve, svaki pokret, počinje i završava se sa telesnim stavom, bilo da sedimo ili stojimo.
U knjizi se nalazi preko 200 ilustracija sa kompletnom teorijskom postavkom novog i specifičnog programa, teorijskim modelima, praktičnim primerima, tekstualnim i tabelarnim objašnjenjima, kao i primerima treninga.
Moja druga knjiga „100% Fit: koncept elitnog fitnesa“ je izuzetno sveobuhvatna i na njoj sam radio skoro pune tri godine. Tematika knjige bavi se pitanjima kako možemo poboljšati svoje telesno zdravlje i fizičku formu ponašajući se u skladu sa najnovijim znanjima kojima nauka i praksa trenutno raspolažu.
Knjiga 100% FIT podeljena je na tri glavna – različita ali povezana dela, i dvanaest poglavlja.
Prvi deo, posvećen je iscrpnom istraživanju najnovijih podataka o značaju kretanja za naš organizam, uticaju fizičke aktivnosti na srce i pluća, istinama o tome šta su mišići i kako se razvijaju, kao i o tipovima telesne konstitucije.
Drugi deo, predstavlja praktični deo u kome se govori o osnovnim funkcionalnim svojstvima lokomotornog aparata. Ideja je da se u ovom dobiju konkretna znanja, vežbe i programi kako se trenira na ispravan način. Svako od pet poglavlja počinje teorijskim objašnjenjem za svaku funkcionalnu karakteristiku kojom se poglavlje bavi. Tako, na primer, poglavlje o snazi počinje objašnjenjem šta je snaga i kako se ispoljava. Sledi opis beneficija koje ćete steći ukoliko primenjujete trening snage, zatim vrste snage koje postoje, da bi na kraju dobili preporučene vežbe i programe koji konkretno utiču na razvoj snage i svih njeniv vidova. Dakle, prvo nudim jednu naučno-teorisku potkovanost o ovoj konkretnoj motoričkoj sposobnosti da bi zatim to sve „spakovao“ u jedan konkretan trenažni program.
Treći deo, mogu slobodno da kažem, predstavlja krunu ove knjige. Ishrana i oporavak su esencijalni da bi bilo kakav trening imao svoj puni smisao. Odnosno, bez vrhunske ishrane i adekvatnog oporavka vrlo je verovatno da nećete postići najbolje moguće rezultate, bez obzira koliko kvalitetan trening imali. Ishrani se u poslednjih nekoliko decenija pridaje izuzetan značaj. Kvalitet, kvantitet i oblik unete hrane treba da odgovara metaboličkim zahtevima svakog pojedinca. Ovo se naročito odnosi na ljude koji su visoko aktivni, a pre svega na vrhunske sportiste. Osnovni cilj kvalitetne ishrane je da nadoknadi sve što je utrošeno tokom fizičkog vežbanja i dovesti organizam u skladu sa dobrim zdravljem. Specijalna ishrana predstavlja najznačajniji deo oblasti koja se naziva oporavak u sportu. Dakle, ishrana i oporavak su međusobno prožeti.
Gde mogu da se kupe Vaše knjige?
Knjige su jedno vreme (kada su izašle) mogle da se nabave u knjižarama Delfi i Vulkan. Sada se mogu naručiti kod mene preko telefona, meila ili putem društvenih mreža.
Pišete i poeziju. O čemu pišete i da li je vaša poezija do sada bila objavljivana?
Tako je. Poezijom sam počeo da se bavim krajem 2021. i početkom 2022. Inspiracija za tako nešto pojavila se iznenada u meni i bila je toliko jaka da sam za svega deset dana napisao pedeset pesama, gotovo u dahu. Tih pedeset pesama sam uobličio i objavio kao zbirku. Izdavač je Afirmacija mladih umetnika iz Vršca na čelu sa gospođom Vericom Predom koja je, kao iskusan pesnik, podržala moje početničke stvaralačke napore na polju gde nemam ni malo iskustva. Tako je nastala zbirka Pokreti duše. Pesme su pravoslavnog duhovnog karaktera ali ima i nekoliko ljubavnih pesama.
Ta zbirka je zaslužna što sam izabran za člana žirija za međunarodno takmičenje poeta koje organizuje Centar za kulturu i obrzovanje Rakovica jednom godišnje u manastiru Rakovica, pod nazivom Sabor duhovne poezije. Takođe, postao sam i član Upravnog odbora Centra za kulturu i obrazovanje Rakovica.
Trenutno radim na drugoj zbirci koja je više od pola urađena. Nova zbirka će sadržati šezdeset pesama.
Gde ste do sada radili?
Moja radna biografija dosta je bogata. Radio sam kao Saradnik u nastavi (asistent) na Sportskoj akademiji u Beogradu od 2010. do 2012. na predmetima Teorija i tehnologija sportskog treninga i Antropomotorika. Učestvovao u nastavi na temama razvoja ekspolozivne snage i pliometrijskog treninga. Takođe, držao sam vežbe iz Opšte fizičke pripreme na terenu i teretani.
Na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu sam od 2004 do 2011. bio demonstrator na predmetu Odbojka.
Kondicioni trener u KK Vršac 2018/2019. – radio sa košarkašima na razvoju opšte i specifične fizičke kondicije. Takođe, individualni rad sa mlađim selekcijama (15-16 god.), pre svega na razvoju bazičnih motoričkih i funkcionalnih sposobnosti.
Kondicioni trener u Teniskoj akademiji na Olimpu, u Beogradu 2013. Individualni i grupni rad sa selekcijama od 14 do 16 godina. Razvoj opšte i specijalne fizičke pripreme.
Od 2008. radim kao personalni trener u teretani i fitnesu.
Od 2013. bavim se pisanjem i izdavanjem naučno-popularne sportske literature usmerene na široke populacije, a sa ciljem podizanja svesti i znanja o značaju kretanja, sporta, fitnesa i rekreacije, pravilne ishrane – kao i podizanja znanja o sastavu, strukturi, arhitekturi i funkcionisanju ljudskog organizma.
Od 2004. do 2018. radio kao trener u Powerlifting klubu (PLK) u Vršcu.
Od 2016. drži promocije i predavanja na temu sporta i zdravlja.
Od 2019. do 2021. radio na Fakultetu za sport i turizam u Novom Sadu kao asistent na predmetima Dijagnostika i Fitnes.
Po vašem mišljenju da li postoje problemi u fizičkom vaspitanju danas u Srbiji i kolika je posvećenost nastavnika i profesora da kroz edukaciju i rad sa decom i starijim maloletnicima utiču na pravilan fizički, ali i telesni razvoj?
Ovo je veoma kompleksno pitanje. Lično, mislim da bi trebao da se poveća fond časova fizičkog vaspitanja – osnovne škole 4-5 puta nedeljno, a srednje minimum 3 časa nedeljno. Uslovi za izvođenje nastave, u globalu, su poprilično loši. Fizičko vaspitanje se svodi na vežbe oblikovanja i sportske igre. Gotovo je nemoguće za nastavnike da decu obučavaju u tzv. bazičnim sportovima – plivanje, atletika i gimnastika – koji predstavljaju nezamenljivi fundament za organizam u rastu i razvoju.
Pojedine škole imaju dodatne sportske sekcije, što je za svaku pohvalu. Uglavnom zahvaljujući samoinicijativi nastavnika.
Što se tiče posvećenosti nastavnika, ja svakako nema kompletan uvid i ne bi bilo zahvalno da ocenjujem rad svojih kolega. Mislim da je posvećenost svome pozivu stvar koja se razlikuje od pojedinca do pojedinca. Ali, svakako, svako ko voli svoju struku biće maksimalno posvećen đacima.
Šta mislite o ideji koja je nedavno prostrujala među građanima da opštine u Srbiji oforme posebno Odeljenje za praćenje i usmeravanje dece tokom osmogodišnjeg školovanja, kao i da se sva deca testiraju i na osnovu njihovih fizičkih predispozicija usmeravaju na odredjeni sport i da se klubovi sufinasiraju u smislu da se deo članarine plaća iz opštinskih budžeta?
Ideja je zaista jako dobra. Praćenje telesnog razvoja i napredovanja, putem testiranja i višestrukih ponovljenih testiranja, je izuzetno važno i ubedljivo najvažnije u ranim selekcijama/uzrastima. Zašto? Dete se u tim godinama formira, oblikuje i predstavlja „mekan materijal“ koji trebalo da vajaju vešte ruke iskusnog sportskog stručnjaka.
Dijagnostika i prognostika su izuzetno važne u fizičkom vaspitanju i sportu, a to je ništa drugo nego usmeravanja ka budućnosti na osnovu dijagnostičkih podataka i procene stručnog (ili stručnih) lica.
Takođe, sufinansiranje bi pomoglo deci roditelja koji nemaju materijalne uslove da isprate sportski život deteta, koje može imati određeni talenat tj. motorički dar za neku od sportskih grana ili disciplina.
Radite i kao trener. Koliko spremanje pojedinca iziskuje vaše žrtve kao nekoga ko je uzeo obavezu da lice koje vas je angažovalo spremite i dovedete u željeno fizičko stanje?
Ja radim isključivo individualne treninge – jedan na jedan. Takav tip treninga je najzahtevniji za trenera i traži kompletnu posvećenost vežbaču, maksimalno prilagođavanje njegovim telesnim i psihološkim specifičnostima.
Najpre, programiranje trenažnog procesa najviše zavisi od ciljeva vežbača. Neko dolazi da bi smršao, neko da bi ojačao, neko da bi sanirao povredu, neko da bi postao brži, izdržljiviji, funkcionalniji, itd.
Pre stupanja u trenažni proces neophodan je razgovor sa vežbačem i prikupljanje što više podataka o njegovom trenutnom stanju, njegovim željama i cilevima. Zatim slede određena fizička testiranja koja pokazuju trenutno stanje fizičke forma, i nakon toga se pravi inicijalni program.
Pošto je svako za sebe, programi su striktno individualni i ne mogu se povlačiti paralele između bilo koja dva vežbača. Dakle, jedan specifični program može odgovarati samo tom konkretnom vežbaču i ne sme se upotrebljavati za bilo kog drugog vežbača.
Sve ovo zahteva veliku posvećenost svakom pojedincu i neprestano razmišljanje trenera kako unaprediti trening.
Na koji način zainteresovani mogu da vas kontaktiraju?
Možete me kontaktirati na sledeće načine:
e-mail: 100fitconcept@gmail.com
Instagram DM: 100fit_concept
Mobilni: 065/ 925 95 93
Kakvi su vam planovi za budućnost?
Planovi su konstantno naučno i praktično usavršavanje u struci kao i u pisanju. Za mene je vrh jedne planine tek podnožije sledeće, a moje istraživanje čoveka – njegovih mogućnosti – proces je bez kraja.
Posle svega što sam doživeo i pravazišao imam snažnu potrebu da motivišem, pomognem i budem od koristi svakome ko želi da napreduje na ličnom usavršavanju. Kako kaže Ivo Andrić u svojoj knjizi Znakovi pored puta: „Nema lepšeg zadatka nego što je: omogućiti nekom razvitak, pomoći čoveku u njegovoj težnji za usponom“.
To smatram svojim glavnim zadatkom i sastavnim delom svih mojih planova.
Hvala što ste odvojili vreme za čitaoce „TTS magazina“
V.D
