Gospodja Verica Preda-Prevera je jedna od najpoznatijih i najplodnijih umetnica našeg regiona. „TTS magazin“ je nedavno uradio intervju sa njom.
Šta mislite o kulturi i umetnosti danas kod nas i u svetu?
Između (ne)primetnog, umetnost i kultura se neminovno prožimaju kroz sve sfere našeg bitisanja. Ta neprestana simbioza utiče na konstantno stimulisanje ljudskih čula.
Umetnost je oplemenjujuća nit u našem postojanju.
Umetnost se ne može odvojiti od našeg ličnog razvoja. Umetnost podstiče sve naše emocije koje se bude i razvijaju kroz veoma praktične momente: dok slušamo pesme, čitamo/pišemo poeziju, gledamo film, slušamo priču, uživamo u pozorišnoj predstavi, divimo se keramičkom posuđu/slici na zidu ili interesantnom predmetu, prezentaciji hrane na tanjiru, biramo dizajn za opremanje životnog prostora…Umetnost je čovekovo putovanje i neprestano razotkrivanje i otkrivanje nas samih, ali svega novog, nepoznatog, nepredvidivog. Kroz umetnost otkrivamo novu misao, nesvesno stvaramo nove inspirativne momente i lične podsticaje, jer mnoga dela i dostignuća nastala upravo inspirisana nekim drugim umetničkim delom. Umetnost je stvaranje svega lepog I oplemenjujućeg , a samim tim, potka čovečnosti.
Kultura je nevidljiva veza koja spaja narode na svim meridijanima, a moralne vrednosti su u korenu svake kulture i oblikuju čovekovo razmišljanje, stavove, ponašanja i osobenost.
Čovek se pod uticajem pravila kulture i nametnutih normi, ponaša u skladu sa njima, jer kultura definiše šta ljudi očekuju od nas.
Nekada, humanizam je bio pokret koji je obeležavala vera u čovekove sposobnosti i njegovu vrednost, želju da postanemo besmrtni. Besmrtnost se postiže dokazivanjem u umetničkom stvaranju. U prenesenom značenju, humanizam je stvorio besmrtne slikare, filozofe, pisce, kompozitore… Živimo u doba kada se kreiraju hipersenzitivni, veštački delovi tela, ugrađuju čipovi koji imaju za cilj da poboljšaju stanje organizma, sa tendencijom večite mladosti i dugovečnost/besmrtnosti.
Danas je aktuelan pokret transhumanizma koji agresivno potencira poboljšanje kvaliteta života u smislu stvaranja superčoveka, koji ne bi imao nikakave etičke norme, sa posledicom potpunog gubitka humanizma i empatije. Ostaje pitanje da li je posledica stvaranja superčoveka brisanje i negiranje mišljenja i slobodne volje, odnosno novog čoveka koji bi se pretvorio u robota.
Posmatrajući kroz istorijsku prizmu, umetnost i kultura jesu opomena i večiti otpor i društvena pobuna svega onog što guši slobodan duh.
Ako čoveka i njegov život “popravimo”, koristeći se naukom i tehnološkim dostignućima, sa tendencijom da postanu najbolja verzija sebe, pitanje je u kom će trenutku ovaj projekat izmaći kontroli, a samim tim da li će se moralna načela “korigovati” i/ili potpuno nestati, a samim tim kao uzročno-posledičan rezultat imati potpuno nestajanje kulture i umetnosti kao takvih, jer umetnost je zapravo naše sećanje i pamćenje na tradiciju, istorijske etape i razdoblja u razvijanju čoveka i čovečnosti.
Koliko je južnobanatsko područije plodno za kulturno-umetničko stvaralaštvo?
Južnobanatsko područje je ima dovoljno razloga da se svojom kulturom ponosi. Kulturno o umetničko izražavanje se iskazuje iskreno, bez narcizma ili kompleksa inferiornosti, otvoreno za najbolje iz kultura svih naroda koji žive na teritoriji Južnog Banata.
Kulturno nasleđe je evidentno na svakom koraku. Javnosti je isto dostupno raznovrsnim predstavama, postavkama i sve češće digitalnim fondovima, informacijama o nasleđu koje čuvaju naše arhive, muzeji, galerije…
Mnogo je umetnika iz različitih oblasti koji su ostavili svoj trag u arhitekturi, slikarstvu, književnosti i muzici, koji su inspiracija I današnjim stvaraocima. U Vojvodini se pridaje veliki značaj očuvanju i zaštiti svih nacionalnih vrednosti, kao i vrednosti kulturnog stvaralaštva nacionalnih manjina. Evidentno je uključivanje dece i mladih u stvaranje kulturnih vrednosti uključivanjem u rad mnogih umetničkih udruženja.
Takođe, evidentan je veliki broj udruženja koja okupljaju pojedince i grupe, afirmišući umetničko stvaranje. Udruženje na čijem sam čelu već pet godina, upravo ima za cilj da uključuje decu I mlade u kulturne aktivnosti.
Da li smatrate da u budućnosti Vršac i okolina imaju potencijala da izrode neke nove zvezde kao što su Jovan Sterija Popović, Vasko Popa, Rada Djuričin i drugi?
Da, kao jedan od najstarijih gradova u Vojvodini, vršac je poznat po bogatoj I jedinstvenoj kulturnoj baštini. U protekla dva veka, izrodio je mnoge značajne ličnosti iz sveta kulture I umetnosti. Njihova dela obeležila su periode u kome su stvarali I na najlepši mogući način proslavili Grad pod kulom. Vršac je I danas plodno umetničko tlo.
Da li ima potencijala za nove zvezde na umetničkom polju??! Naravno, te zvezde su već rođene i dalje stvaraju i nadograđuju svoje talente. Nezgoda je u tome što se o njima retko čuje i čita. Možda zbog našeg mentaliteta da ćeš pre biti priznat u tuđem , nego u svom selu. Vrščani ne znaju da je mladi članovi VAU ARS-a dobitnici brojnih nagrada i priznanja u Srbiji I svetu. Npr. Miodrag Miša Jovičić je dobitnik nagrade “Dositejevo pero” za najbolju priču, jedanaestogodišnji Vukašin Kovačević, dobitnik priznanja u Londonu na takmičenju mladih pijanista, polaznici slikarske radionice ARSMomenat dobitnici nagrada u Srbiji, moskvi, Češkoj… (spisak je veliki)…stoga smatram da je informisanje o naučno-kulturnim I umetničkim pregaocima I stvaraocima veoma bitno. Zbog toga, čestitam I Vašem magazinu koji upravo sprovodi misiju koja je potrebna da se razvijaja svest o potrebi kulturnog I umetničkog uzdizanja pojedinaca I društva.
Kako su izgledali vaši umetnički počeci?
Odrasla sam u Kruščici malom selu koje je oduvek negovalo umetničko delovanje. Rano sam usmerena na biblioteku i čitanje. Kroz fotografsku, likovnu, glumačku i literarnu sekciju, otkrivala sam umetnost i njene impulse. Kroz aktivnosti u KUD-u, saznavala sam kako ujediniti različite umetničke forme u jedan oblik. Ne sećam se kada sam napisala svoju prvu dečiju pesmu, ali se sećam koliko sam bila srećna kada je ona objavljena u nekom dečijem časopisu. U toku studija tehnologije, pohađala novinarsku i školicu glume. Ozbiljnije sam svoje poetske utiske stavila na papir 1983.god. Sve do 1989.god. stihove sam potpisivala sa Lela Mihajlović, nadimkom i devojačkim prezimenom…kada sam udajom prihvatila prezime Preda, pesme sam potpisivala i slala na književne konkurse pod šifrom “PreVer”…Često je dolazilo do nesporazuma, jer mnogi nisu razumeli da je pseudonim nastao skraćivanjem imena i prezimena i da te stihove nije napisao francuski pesnik Žak Prever (franc. Jacques Prévert). Zbog toga je moj beogradski prijatelj, književnik Vladimir Rajković, jednom prilikom dopisao malo „a“ na kraju…Novi pseudonim dopao se svima koji su ga čuli, tako da me sve češće i u svakodnevnom životu tako i oslovljavaju.
PreVerina prva knjiga izašla je u zrelim godinama, jer nije prihvatila ponudu da izdavač štampa njene poetske impulse tako što će autorka prihvatiti da se pesme pretvore u linearan oblik, „u razumljiviji rukopis za široku pesničku publiku“, da sam pesnički rukopis bude pesnički prosek. Da sam prihvatila se promoviše „PreVerino lepo lice“, verovatno bih odavno bila vlasnik knjige koju ni moljci ne bi kusali. Dugo vremena moji stihovi nisu nailazili na potpuno razumevanje. Dugo je bilo više sputavanja nego podrške. Treptaji moje duše su okarakterisani kao „nedovršene pesme“. Sudarali su se sa lokalnim mentalitetom koji nije prihvatao savremeniji, moderniji izraz i svako isticanje samosvesne pesnikinje koja kroz umetničko stvaranje iskazuje kritičku misao i konstruktivnu ideju, jer jedna se žena usudila da bude drugačija, da se sudari sa svima onima koji su uljuljkani u sopstvenu zonu konfora (mentalnu, materijalnu, političku…), naviknuti na površnu komunikaciju, emotivnu udaljenost, verbalna nadmetanja, cinizam i da svojom poezijom inicira pomeranje svesti i pozitivne promene. U tim momentima, na trenutak je poljuljana moja pesnička sigurnost, sve dok na dodeli pesničke nagrade u Beogradu, u biblioteci koja nosi ime Mome Dimića, nisam upoznala Radomira Mićunovića i Živka Nikolića koji su PreVerinim „nedovršenim stihovima“ dali krila. Nakon toga,” Glosarijum” se hrabro otkrio čitalačkoj publici.
Zbog toga, svim piscima savetujem da ne žure, ne stvaraju instant pesme i ne štampaju instant knjige, ako žele da žive kroz pesme i kad nestanu iz ovozemljske dimenzije. Nije važno u kom trenutko će nečije delo ugledati svetlost, već kakav će trag ostaviti za sobom i koliko će živeti. Kvalitet ispred kvantiteta.
Pišete poeziju. Šta je to što vas inspiriše?
Poezija je za PreVeru “simbioza vriska inspiracije i sažetka emocije-hrane za dušu…oslobađanje…bilo da je stvaram ili da jekonzumiram…kroz igru reči koje hvataju u kolo, pretaču u stihove, stihovi u strofe, vežbamo svoje uspavane intelektne domete, razbuđujemo maštu, šaljemo poruke, ispravljamo, iskazujemo nevidljivo…”
Pišem pod utiskom, ličnim i utiskom nečijeg utiska. Takve utiske „pakujem“ u stilske figure pokušavajući da od njih stvorim priču u malom, da zaustavim reku i zadržim dugu i kada sunce nestane i kiša usahne…shvatila sam da pesnik može svojim buntovnim stihom i modernom, humanom i humanističkom lirikom ukazivati na pojave u društvu i istraživati moguće prostore sreće koju malograđani i puritanci, militaristi i političari često ugrožavaju. Stihovi koje piše su odavno izašli iz običnog lirskog zapisa i često su postavljene u formu enigmatskih strofa, kako je to objasnio književni kritičar/enigmata Radomir Mićunović: Stihovi su postavljeni, onda se zaigraju, promene mesto . . . i tako dalje, poput matematičke kombinatorike, permutacije i varijacije . . . ali, nit i suština ostaju isti, iako se stihovi premeću i pesma dobija drugi oblik. Pesma nije hermetički zatvorena već elokventno flertuje sa čitaocem!” Svoje stihove često sama grafički dizajnira ili ih oblači u video ruho.
Smatram da je najveća nagrada ono osećanje kada se osobe iz mog okruženja zainteresuje za umetnost i kreativno stvaranje, za poeziju, za svest o pozitivnim promenama duše putem slušanja i čitanja poezije…nanizani stihovi, šuštanje papira stvaraju čaroliju koja u nama proizvodi radost, otvara prostor za razgovor, samoizlečenje i zaceljenje, zajedničko promišljanje.
Koje ste sve nagrade osvojili do danas za vaše pesničko stvaralaštvo?
Nagrada ima. Odavno sam prestala da ih brojim. Nagrađivane su pesme, priče i eseji. Retko šaljem svoje radove na konkurse je su priređivači devalvirali njihovu suštinu.
Potvrda vrednosti mog stvaranja jeste članstvo u Udruženju književnika Srbije i Društvu književnika Srbije, ali i svaki prevod mojih stihova na strane jezike i objavljivanje istih u književnim časopisima i antologijama u Srbiji i inostranstvu. Veliko priznanje jeste to štosu PreVerini stihovi zastupljeni u “Svetskoj antologiji poezije”. Izdvojiću neke od nagrada:
– zlatna plaketa za osvojeno na konkursu za Međunarodnu antologiju najlepših pesama „Svi smo mi Božija deca“ (Savorre sam amen e Devleske čhave). Pesme su prevedene na engleski, hindu i romski jezik.
– Nagrada za životno delo u oblasti književnosti, najbolju zbirku poezije i poetski zapis koju dodeljuje AKADEMIJATA EUROART iz Štipa, Makedonija.
– Nagrada za najbolju pesmu koju dodeljuje NVO “Dr Špiro Matijević” iz Tuzle, BiH
– Plaketa-orden Ministarstva kulture Republike Srbije.
Šta je VAU ARS i kako je nastao?
VAU ARS je nastao 2016.god. na inicijativu supruga koji je razumeo moju ideju da se treba IZDIĆI IZNAD LOKALNIH OGRADA MENTALITETA!!!…Umetnička dela i izrazi šire univerzalne vrednosti i brišu granice, jer ljudi iz celog sveta apsorbuju refleksije stimulisanih ljudskih čula, uma i duha, jer za umetnički doživljaj nije potreban prevod. Ovaj univerzalni jezik uspeva da udruži ljude iz najrazličitijih krajeva sveta i proslavi njihove različitosti…Umetnost je HRANA I LEPOTA DUŠE!…stvarajući i konzumirajući umetnost u bilo kom obliku, postajemo bolji, zadovoljniji, srećniji…Umetnost ima snagu samo kad joj se pristupa celoj.
Prateći tu misao, ovoj ideji su se pridružili Srbislav Bošković, Nikolina Nina Babić i Dragiša Preda i odlučili da otkriju tu snagu, afirmišući svaki njen segment (književnost, slikarstvo, muzika, film…) zajedno sa mladim umetnicima (i onima koji se tako osećaju), težeći antičkom idealu celine Umetnosti. VAU “ARS” afirmiše uzajani saodnos umetnika i njihovu razmenu iskustava. Saradnju sa drugim udruženjima u cilju doprinosa zajednici i kulturi, ali i saradnje sa našom dijasporom. Zdravu dečiju kreativnost kroz besplatne radionice (uskoro). I još mnogo toga…Afirmaciji Vršca u svojoj sveukupnosti… Podršku našoj misiji dalo je mnogo afirmisanih umetnika i udruženja.
Deviza VAU ARS-a je STVARANJEM DIŠEMO! Dišemo kroz kreativne sekcije: MediArs, ARSMomenat ArScena, ARSOkret, Kreativna glumionica “Smehuljci”, NinoDrag radio, Zajedničarenje, ARSizdavaštvo…
Koji su PreVerini i planovi VAU ARS-a u narednom peridu?
Planova u VAU ARS-u ima dosta, kratkoročnih i dugoročnih. Biće još predstava, poetskih performanasa, novih izdanja, promocija, izložbi, radio emisija, video projekata, humanitarnih akcija…kreativnih iznenađenja, jer kod nas svakodnevno niču talenti i originalne ideje.
Uskoro će dva PreVerina rukopisa dobiti svoje korice: “Post skriptum” posvećen pesničkim inspiracijama Nikiti Staneskuu i Vasku Popi i “Drugo čitanje” posvećeno Branku Miljkoviću, ali i zbirka haiku poezije, nov video poetski posvećen borbi protiv nasilja nad ženama, kao i mnogo projekata sa KG “Smehuljci” koju vodim.
U svakom slučaju, život nije dosadan i uzaludan, jer stvaranjem dišemo! 🙂
Hvala na pažnji mom radu i aktivnostima Vršačke Afirmacije Umetnika “ARS”.
Hvala Magazinu TTS na promovisanju umetnosti i vrednostima koje naš grad poseduje.
Lepa svanuća i nadahnuća svim čitaocima želi Verica Preda PreVera.
Hvala vama na izdvojenom vremenu.
S.D.
