Tu tešku stranu reč… izvini… pominje i Đorđe Balašević u svojoj „Posvađanoj pesmi“:
„A mesec nema pojma,stara lola drema,
(jutros je to bila knedla u Kini) dok se mučim sa sobom da pravilno izgovorim tu tešku stranu reč „izvini“.
Jedno od najtežih stvari koje ljudima pada je da kažu „izvini“, a to je samo zato što nam je teško priznati da nismo u pravu tj. da smo pogrešili. Milion puta budemo povređeni rečima, gestom, postupkom i isto toliko puta ostanemo bez izvinjenja. Ali isto tako nekada nesvesno budemo uzrok nečije tuge, nečijih suza ili nečijeg uzdaha. Mnogo je čudna i teška ta reč od samo šest slova.
Prihvatanje greške posle razmišljanja o problemu je veliki korak. Ali mali broj ljudi je sposobno za to. Malo je ljudi koji će izvini shvatiti kao „pređi preko moje greške“, a ne kao „Shvatam da sam pogrešio“, a to je velika razlika.
Svi imamo loše dane i ponekad nekome kažemo nešto što i ne mislimo nego nam eto izleti u trenutku ljutnje i besa, a onda se posle kajemo. Znam nekad to izvinjenje ne bi ni značilo, jer npr jer ako nekome slomimo srce i dušu vredi li uopšte reći izvini?
Mislim da ne ali to je osnovna odlika kulture i pristojnosti reći nekome izvini kada znamo da smo pogrešili. Treba se truditi da se ne dolazi u situaciju da povređujemo ljude oko sebe ali ako već do toga dođe vrlo je bitno da se nauči da se kaže izvini.
Ali nije stvar samo da znamo kada da se izvinimo nego trebamo da znamo i da primimo izvinjenje, bez daljeg prebacivanja i stalnog vraćanja na ono što je bilo.
„Samo je vetar sretan, (vrti se kao baletan u svojoj sivoj pelerini)
dok moje misli traže, kako se ono, po naški, kaže ta teška strana reč „izvini“
Možda bi bilo više sretnih ljudi, možda bi ovaj svet bio sretnije mesto kada bi znali da kažemo tu čarobnu reč. Ko zna koliko bi nesretnih ljubavi, bilo ostvareno samo da se na vreme progutao ponos i reklo jedno obično „izvini“. Mislite o tome drugi put pre nego bilo šta kažete, merite svoje reči i vodite računa o tuđim osećanjima.
Marijana Bašić
