Negde, više se ne sećam gde, pročitala sam da prava ljubav uvek dolazi u pravo vreme. Velika ljubav ne mora se desiti u mladosti već i u srednjem dobu. Tako da za mene još uvek ima nade. Bez obzira na sva dešavanja u mom životu zadnjih godina nisam prestala da verujem u ljubav. U brak sam ušla iz ljubavi, velike ljubavi, ali to isto mogu reći i za mog bivšeg muža. Oboje smo verovali da nas može razdvojiti samo smrt jednog od nas dvoje. Imali smo velike planove, nažalost nismo ih ostvarili. Ljubav nije pobedila. Iskušenja i izazovi su bili veliki. Razvod je bio gorka pilula i ostavio je rane na mojoj duši. Ali i posle razvoda sam nastavila da volim i verujem u ljubav. Ne znam da li ću ikada više stati na ludi kamen. Ne znam da li imam snage za to. Ali i ako donesem odluku o ulasku u brak, mnoge stvari ću uraditi drugačije. I dalje verujem u ljubav ali u brak kao instituciju ne.
Kažu da za najveće ljubavi u početku mislimo da su nemoguće. Uvek sam verovala da će se pojaviti jedna osoba kao grom iz vedra neba u mom životu i okrenuti sav moj svet naopako. I još uvek verujem u to. Čuveni Gabriel Garsia Marques je jednom rekao: „Možda Bog želi da upoznaš mnogo pogrešnih ljudi pre nego što upoznaš pravog i na tome ćeš mu, kada se to desilo, biti zahvalna.“
Ljubav je nešto najlepše što može da se desi. Ljubav raste što je više delimo i pružamo drugima. I ovaj svet bi bio mnogo lepše mesto kada bi se ljudi više voleli. Najvažnije je da volimo nekog i da taj neko voli nas jer kada sve prođe najvažnije je da imamo nekog ko nas drži za ruku. Nekog sa kojim delimo lepa sećanja i uspomene. Nekog ko će u nama kada budemo smežurane starice još uvek videti lepu nasmejanu ženu i sećati se načina na koji smo se trudili jedno drugom da pokažemo koliko se volimo.
Zato sve treba da ostavimo po strani i uvek biramo ljubav. Ljubav ne može biti greh i pravi smo srećnici ako je osetimo bar jedan dan. U mnogim pesmama je opevana i zato se uvek pridržavam devize : „Sve otresi samo ljubav ponesi“ i ovu kolumnu završavam stihovima jedne prelepe pesme:
„Ako je ljubav greh, grešan sam priznajem, i u to svetu ja da živim zauvek pristajem. Ako je ljubav kocka, kockaću se životom, bolje da sve to izgubim nego da nikad tebe ne ljubim.“
Marijana Bašić
