Mi ljudi smo nesavršena bića. Svako od nas ima mane i može da pogreši. Znači, nismo bogovi, natprirodna stvorenja ili roboti. Mi smo jednostavno ljudi i treba da se pomirimo sa time.
Znam da vam nije prijatno da grešite. Nije ni meni, iskrena da budem. Uvek se setim nekih blamova i smešnih situacija, nesporazuma i poraza zbog grešaka.
Ali šta da se radi!
Život podrazumeva uspone i padove, dobitke i gubitke, lepe i ružne trenutke, sreću i tugu. Možete da ne grešite samo ukoliko ne živite, ukoliko ste nadljudsko biće.
Eh, ta zona komfora!
Mislite da ste se spasili grešaka ako ne preduzimate akciju. Hmm, dobro se zapitajte šta ako ipak grešite na taj način.
Tapkanje u mestu, stajanje, pasivnost i čekanje takođe mogu da budu pogrešni. Ništa se ne dešava, ne idete napred, ničeg novog u vašem životu nema. Možda se jednog dana budete kajali jer ste bili uplašeni, pasivni i previše poslušni da biste nešto uradili.
Mi ljudi se mnogo bojimo grešaka, pa izbegavamo da živimo ,,punim plućima”. Više volimo zonu komfora, mir i stabilnost, poznato i staro, pa makar nam bilo neugodno.
Recimo, niste zadovoljni poslom i voleli biste da se oprobate u preduzetništvu.
Promena karijere vam zvuči mnogo rizično, a takođe se plašite novih stvari i (ne)uspeha. Radije birate trenutni posao iako ste nezadovoljni i neispunjeni, osećate da se gušite, boli vas glava i slično. Znate šta možete da očekujete na poslu i nema neizvesnosti, navikli ste i upali u rutinu. Ako se odlučite za drugi posao ili preduzetništvo, to je ogroman stres, odgovornost, izvlači ono najbolje i najgore od vas.
Svaka čast izuzecima koji uprkos strahu od grešaka i (ne)uspeha koračaju hrabro ka svojim ciljevima!
Stop kritici naše ličnosti!
Potpuno vas razumem ako želite da izbegnete greške. Verovatno su vas kao i mene mnogo kritikovali i etiketirali od najranijeg detinjstva. Umesto da kažu da ne valja to što smo uradili, da smo pogrešili i da ispravimo grešku, kritikovali su našu ličnost.
Recimo, prosula sam mleko kad sam bila mala. Umesto da mi kažu kako je to pogrešno, da je trebalo da drugačije držim šerpu, oni su mi rekli da ništa ne znam, da sam smotana i glupa. Kako sam ponovo grešila u drugim situacijama, a slične poruke su mi slali, naravno da se u meni javila odbojnost prema pravljenju grešaka. Naravno da sam izbegavala tolike godine da grešim, a grešila sam zato što sam izbegavala.
Znate i sami kako vas muči krivica kada ste pogrešili. Smatrate da nije trebalo da se to dogodi, zar ne?
A uradili smo najbolje što smo mogli u datom trenutku. Da smo znali bolje, uradili bismo bolje i tačka.
Ne bih prosula ono mleko da sam znala kako da držim šerpu. A nisu me naučili, a očekivali su da znam kao da znanje pada sa neba. Odrasli mogu da previše očekuju od deteta i da mu zameraju na grešci. Umesto što mu govore kako je glup i trapav, da ništa od njega neće biti, trebalo bi da pokažu razumevanje i ljubav. Da pokažu poverenje u njegovu sposobnost da može ispraviti grešku, da ga nauče kako da preuzme odgovornost.
Šta ako se greške ponavljaju?
Naravno da je moguće, ali tu treba da razumete zašto se greška ponavlja. Možda ste samo umorni, rasejani i pod stresom. A možda se iza toga nalazi podsvesni obrazac ili šablon ponašanja, koji vuče korene iz detinjstva.
Na primer, stalno grešite u izboru partnera ili partnerke. Izašli ste iz jedne toksične ljubavne veze, izabrali drugu osobu i ponadali ste se da ćete ovog puta biti srećni. Šta se desilo? Ponovo ste se razočarali, bili frustrirani, besni i nezadovoljni. Ponovo su vam ,,slomili srce”.
Zašto stalno grešite na ljubavnom planu?
Odgovori se nalaze u vama. Ukoliko je potrebno, krenite na psihoterapiju da biste osvestili šta stoji iza biranja baš takve osobe, a ne neke druge. Tu krećete da analizirate svoju bližu i dalju prošlost, da osvešćujete modele ljubavi i ponašanja u primarnoj porodici. Tako ćete bolje shvatiti sebe i vlastite izbore u ljubavnim vezama. To će vam pomoći da manje grešite i da pametnije birate partner(k)e u budućnosti.
Greška je lekcija, sledeći korak ka uspehu
Svaka greška je prilika da naučimo nešto novo. Svaka greška je lekcija. To je neželjeni rezultat ili ishod naše odluke. Smernica da je trebalo drugačije, da ne valja to što smo odlučili ili uradili. Može da bude čak i smernica da treba da nešto promenimo kod sebe, da sredimo naš um.
Ne bi trebalo da primenjujete iste metode ukoliko vode do lošeg ishoda. Ista akcija je jednako isti rezultat, odnosno greška ukoliko je to ono što niste želeli da se dogodi.
Znate li šta kažu koja je glavna razlika između uspešnih i neuspešnih ljudi?
Uspešni ljudi idu dalje, ne odustaju, veruju u sebe i svoje sposobnosti, biraju da misle pozitivno, ustaju posle pada, uče na greškama, okružuju se ljudima koji su takođe uspešni ili rade na tome. Neuspešni ljudi lako odustaju, ne kontrolišu negativne misli, kritikuju sebe, smatraju kako su se zauvek izblamirali, kako nisu dostojni cilja, da su drugi bolji od njih, ne uče na greškama.
Promenite stav i pokušajte opet
Zapitajte se kako se odnosite prema sebi, drugima, životu i greškama. Da li izbegavate greške jer ste skloni tome da sebe previše kritikujete? Čega se plašite, možda svoje ranjivosti i promena? Ili ste ipak onaj tip koji je svestan kako su greške neminovne i svojstvene ljudskoj prirodi?
Potrudite se da promenite stav prema greškama. Da li je greška dokaz kako niste dovoljno vredni i sposobni? Ili je to dokaz kako je trebalo da se drugačije uradi? Lekcija za ubuduće? Kažite sebi nešto otprilike: ,,U redu, pogrešio sam. Hajde da vidim gde i zašto, kako mogu da uradim drugačije sledeći put. Znam da mogu, verujem u sebe. Svakome to može da se desi.”
Hrabro priznajte sebi grešku, preuzmite odgovornost, otvorite svoj um za nova saznanja i metode. Ukoliko ste pogrešili prema nekome, takođe priznajte i izvinite se. Nemojte se stideti da ispravite grešku, da kažete da nešto niste znali, da se niste dovoljno pripremili. Bolje je tako postupiti, sačuvati dobar odnos sa sobom i drugima, nego da se kajete i žalite za prošlim vremenom. Još je gore ako prebacujete krivicu i odgovornost na drugog.
Ne kažem da se treba radovati greškama, ali ih ne treba izbegavati po svaku cenu. Naš narod je davno rekao: ,,Ko ne plati na mostu, plati na ćupriji”. Sve ono što se odlagali u prošlosti ili niste hteli da uradite iz straha od grešaka, sve se to jednog dana vraća na naplatu.
Želite nešto?
Usudite se, pokušajte, ali ne odustajte kada se sapletete na prvoj prepreci. Posle pada opet pokušajte ali na drugi način, pa opet ako pogrešite. Poraz će vas ojačati i možete kasnije da činite sjajne stvari. Odličan rezultat će doći kao zbir vaših pokušaja, poraza, borbe, iskustva i znanja. Do cilja postoji proces, a u tom procesu mnogo grešaka.
Naravno da manje grešite kada se uhodate na poslu, kada obavljate slične zadatke svakoga dana. Međutim, čak i kada mnogo znate i kada ste stručni, može vam se pokrasti pokoja greškica.
Važno je da razumemo sebe i druge, da budemo nežni i ljubazni prema sebi kada grešimo. Da ne budemo strogi kritičar kao što je to bila naša okolina. Da unutrašnji glasić pretvorimo u prijatelja koji nas podržava, ne osuđuje i koji nas upućuje na to kako dalje.
Imajte u vidu da nikada ne možemo da budemo savršeni. Možemo uvek samo bolje i pametnije. Da učimo od drugih i da učimo druge kako da ostvarimo ciljeve. Da upoznajemo naše vrline i mane kao i svet koji nas okružuje.
Mi ljudi nismo greška
Evo, recimo, znam da ovaj moj tekst o greškama nije savršen.
Ljudsko sam biće, naravno da sam mogla da bolje napišem i objasnim ovu vrlo zanimljivu temu. Možda je u pitanju izbor reči, način objašnjenja, izostanak neke važne činjenice ili dužina teksta. Možda baš vi možete da mi pomognete, pa da mi kažete gde sam pogrešila i šta nedostaje. Ako tekst nije tako dobar, to ne znači da sam ja loša osoba, niti da sam greška. Samo treba da naučim nešto novo i popravim još malo svoj stil pisanja.
Prema tome, svaki čovek može da pogreši, ali on sam nije greška.
Pogrešili ste?
Priznajte, budite odgovorni, hrabri i otvorenog uma, promenite način i krenite dalje. Poštujte i volite sebe bez obzira da li ste uspeli ili ne.
Srećno!
Mirjana Dimitrijević
Slika: Spotify
