Zlatne vize pružaju mogućnost da bogatiji ljudi praktično „kupe“ pravo na boravište, a da u određenim slučajevima čak ne moraju ni živetu u nekoj zemlji članici EU.
Njihova popularnost sve više raste jer nakon Bregzita mnogi ne žele da im se ograničavaju prava, a procenjuje se i da će sve više Amerikanaca kupovati tzv. zlatne pasoše, prenosi Euronews.
Sa druge strane, širom Evrope sve više postoji tendencija da se ukidaju zlatne vize, pa je tako Portugal najavio taj potez u oktobru, uklanjajući ulaganja u nekretnine kao osnov za vize u nadi da se smanje spekulacije na tržištu nekretnina.
Od početka ove godine u Holandiji su takođe prestale da važe zlatne vize, a Španija je najavila da će učiniti isto.
U toj zemlji su već pooštrena pravila za sticanje specijalne vize, a u decembru je vladin koalicioni partner Sumar saopštio da podržava da se praksa u potpunosti ukine.
Šta su uopšte zlatne vize?
Zlatne vize nude ljudima šansu da dobiju boravišnu dozvolu u zemlji u kojoj kupuju kuću ili realizuju velika ulaganja ili donacije.
Šta je potrebno za prijavu:
Da aplikant bude stariji od 18 godina
Da ne poseduje kriminalni dosije
i da ima dovoljno sredstava da izvede potrebnu investiciju
Postoje i zlatni pasoši, formalno poznati kao državljanstvo uz investicione programe, koji omogućavaju strancima da dobiju državljanstvo koristeći se istim sredstvima.
Kada je reč o zemljama EU, to takođe znači da se može steći pristup mnogim beneficijama koje inače imaju građani Evropske unije, poput slobode kretanja između država članica.
Zašto se EU protivi zlatnim vizama i pasošima?
Evropska komisija je 2022. pozvala nacionalne vlade da prestanu da prodaju investitorima državljanstva.
Iako vize nude stalno prebivalište radije nego državljanstvo, plan je bio da se stane na put ovoj i te kako unosnoj industriji. U jeku ukrajinskog rata se pojavila i zabrinutost da te šeme potencijalno predstavljaju bezbednosni rizik.
Brisel je takođe pozvao da se dobro proveri da li pojedinci koji se nalaze na listi sankcija takođe poseduju i zlatne pasoše i vize.
Strahuje se i da bezbednost, transparentnost, kao i vrednosti koje odlikuju Evropsku uniju mogu biti ugroženi.
Evropska komisija je 2022. takođe poručila Albaniji da se uzdrži od prakse zlatnih pasoša naglasivši da postoji rizik od „pranja novca, izbegavanja poreza, finansiranja terorizma, korupcije ili organizovanog kriminala“ što nije u skladu sa normama EU. Albanija je potom suspendovala odluku o uvođenju zlatnih viza.
Koje zemlje su ukinule zlatne vize?
Velika Britanija je u februaru 2022. ukinula šemu zlatnih viza koja je omogućavala stranim državljanima da se nasele u zemlji u zamenu za to da sa sobom donesu i određen deo svog bogatstva. Kada je počeo rat u Rusiji, udaljili su se od prakse jer je poznato da veliki broj ruskih biznismena i oligarha posluje i živi u britanskim gradovima.
Irska se prošle godine oprostila od zlatne vize, tačnije Imigrantskog investitorskog programa, koji je nudio irsko državljanstvo u zamenu za 500.000 evra donacija ili trogodišnje investicije u zemlju u vrednosti od milion evra.
Portugalski premijer Antonio Kosta je najavio da će vize biti ukinute, a da do tada stranci mogu da kupe nekretninu ili ulažu u zemlju u zamenu za boravišne dozvole.
Prema podacima tamošnje državne agencije LUSA, od januara do avgusta 2022, program je Portugalu doneo 398 miliona evra.
Portugalsko ostrvo Madeira, koje se nalazi u Atlantskom okeanu, protivi se ovoj odluci jer je veliki broj bogataša stigao u njihov region upravo zahvaljujući zlatnim vizama.
Od oktobra 2023. Portugal više ne daje mogućnost prijave za zlatnu vizu krou ulaganja u nekretnine.
Koliko košta zlatna viza?
I dalje ima nekoliko zemalja u EU koje nude zlatne vize, a jedna od njih je Malta. Minimalno ulaganje mora iznositi 690.000 evra, a nudi se državljanstvo od 12 do 36 meseci.
Španija je ovaj program započela 2013, a omogućava se građanima van EU da žive u toj zemlji ukoliko ulože najmanje 500.000 evra u nekretnine.
Međutim, ove nedelje je odlučeno da to više neće biti moguće. Premijer Pedro Sančez je rekao da je cilj da stanovanje bude „pravo, a ne spekulativno preduzetništvo“.
Vlada je saopštila da je dosad izdato oko 10.000 takvih viza u cilju privlačenja stranih investitora.
Međutim, protivnici ove ideje su istakli da su zlatne vize krive za porast cena nekretnina zbog čega lokalni meštani moraju da se iseljavaju iz svojih naselja.
Još jedna popularna destinacija je Italija koja je 2017. uvela mogućnost da se dobije boravišna dozvola na dve godine u zamenu za ulaganja u tu zemlju. Minimalna investicija mora da iznosi 500.000 evra, a aplikanti mogu da uključe i svoju porodicu u prijavu i mogu kasnije uživati u poreskim olakšicama.
Ipak, samo oni koji su preko zlatne vize živeli u Italiji najmanje 10 godina stiču pravo na državljanstvo.
Još jedna mediteranska zemlja nudi zlatne vize i to veoma brzo, za skoro 60 dana od prijave, a to je Grčka.
Iako je nekada minimalna suma za prijavu iznosila 250.000 evra, to je nedavno povećano na 500.000 evra kako bi i lokalci mogli da kupuju određene nekretnine.
Ono što se takođe razlikuje jeste da ne morate da živite u Grčkoj ukoliko ste korisnik njihove zlatne vize.
Preuzeto: N.P./EUpravo Zato/Euronews/