– Joint by joint approach –
Ako još uvek niste upoznati sa Joint by joint teorijom budite spremni da napravite kvantni skok u procesu razmišljanja. Sve je počelo od dva velika prijatelja Majkla Bojlija (Michael Boyle) i Greja Kuka (Grey Cook), koji imaju dar za pojednostavljivanje složenih tema. U jednom razgovoru o efektu treninga na telo, koji su vodili ova dva genijalna uma, proizišla je jedna od najrevolucionarnijih ideja koju svet funkcionalnog treninga i kondicioniranja pamti.
Razgovarali su o Kukovom pronalasku testova funkcionalnih pokreta (FMS testova), potrebama različitih zglobova tela i načinu na koji se funkcija zglobova odnosi na trening. Jedna od lepota FMS-a testova omogućava nam da razlikujemo pitanja složenosti strukture i funkcije zglobova – stabilnosti i mobilnosti. Grejove misli su dovele do toga da shvatimo da budućnost treninga može biti zajednički po pristupu „zglob po zglob“, pre nego pristupu zasnovanom na bazičnim pokretima.
Njihova analiza tela je jednostavna. U njihovom umu telo je samo gomila zglobova. Svaki spoj ili serija zglobova ima specifičnu funkciju i skloni su predvidljivim nivoima disfunkcije. Kao rezultat toga, svak zglob ima potrebe za posebnim treningom.
Ova joint by joint ideja zaista je preuzela svoj sopstveni tok o kojem sigurno niko do tada nije svesno razmišljao.
Tabela u sledećoj koloni gleda na telo na zajedničkom nivou, odozdo prema gore.
PRIMARNA FUNKCIJA ZGLOBOVA
LJUDSKOG TELA
Skočni zglob – Mobilnost
Koleno – Stabilnost
Kuk – Mobilnost
Lumbalni deo kičme – Stabilnost
Grudni deo kičme – Mobilnost
Lopatice – Stabilnost
Rame – Mobilnost
Lakat – Stabilnost
Ručni zglob – Pokretljivost
Tokom proteklih 20 godina napredovali smo od pristupa treningu kao različitim delovima tela do inteligentnijeg pristupa treningu uz pomoć modela kretnih obrazaca. U stvari, fraze pokreta a ne mišići skoro postaju prekomerno korišćeni, i iskreno, to je napredak. Većina dobrih trenera i stručnjaka odrekli su se stare metode grudi-ramena-tricepsi i prešli na programe potisci-povlačenja, ekstenzija kukova i ekstenzija kolena.
Ipak, filozofija pokreta i mišića verovatno bi trebala da ide korak dalje. Povrede se blisko odnose na odgovarajuću funkciju zgloba, ili na odgovarajući način na zajedničku disfunkciju. Problemi na jednom zglobu se obično pojavljuju kao bol u zglobu iznad ili ispod.
Primarna ilustracija je u donjem leđima. Jasno je da nam je potrebna stabilnost jezgra, a takođe je očigledno da mnogi ljudi pate od bolova u leđima. Intrigantan deo leži u teoriji iza bola u leđima – nova teorija uzroka: gubitak pokretljivosti kuka.
Gubitak funkcije u zglobu ispod – u slučaju lumbalne kičme, to su kukovi – čini se da utiču na zglob ili zglob iznad. Drugim rečima, ako se kukovi ne mogu pomeriti, lumbalna kičma može. Problem je što su kukovi dizajnirani za pokretljivost, a lumbalna kičma za stabilnost. Kada namenski mobilni zglob postane nepokretan, stabilni zglob je prisiljen da se pomera, kao kompenzacija, postaje manje stabilan i potom bolan.
Proces je jednostavan:
• Loša pokretljivost skočnog zgloba dovodi do bola u kolenu
• Loša pokretljivost kuka, do bola u leđima
• Loša torakalna pokretljivost, do bola u vratu i ramenu ili bola u leđima
Gledajući telo preko ovakvog pristupa, sve gorenavedeno ima smisla.
Skočni zglob je zglob koji treba da bude pokretan postaje nepokretan; koleno – zglob koji treba da bude stabilan postaje nestabilan; kuk je zglob koji treba da bude mobilan i postaje nepokretan, a ovo se prenosi dalje preko tela. Lumbalna kičma koja treba da bude stabilna postaje mobilna i tako dalje, upravo kroz lanac.
Razmotrimo ovu ideju korak dalje. Koji je primarni gubitak sa povredom ili neupotrebom? Skočni zglobovi gube pokretljivost; kolena gube stabilnost; kukovi gube pokretljivost. Morate da naučite i razumete da ti zglobovi imaju specifičnu potrebu za mobilnošću ili stabilnošću, a kada ih ne koriste mnogo ili ih neupotrebljivo koriste, ta nepokretnost je više nego verovatna da će izazvati problem drugde u telu.
Ako neko dođe sa problemom pokretljivosti kuka – ako on ili ona izgubi pokret mobilnosti – verovatno će se žaliti na bol u leđima. Osoba neće doći da se žalite na problem kuka. Zbog toga predlažemo da se pregledaju zglobovi iznad i zglobovi ispod bolnog mesta, a oporavak obično povećava mobilnost obližnjeg zgloba.
To su rezultati zajedničke disfunkcije: slaba pokretljivost skočnog zgloba jednaka je bolu u kolenu; loša pokretljivost kukova jednaka je bolu u leđima; loša pokretljivost T-kičme bol u vratu.
Nepokretan članak uzrokuje da se stres od doskoka prebaci do susednog gornjeg zgloba, kolena. Zapravo, postoji direktna veza između krutosti košarkaške patike i jačine vezivanja bandaža koja je u korelaciji sa visokom učestalošću patela-femoralnog sindroma kod košarkaša. Naša želja da zaštitimo nestabilan skočni zgloba došla je sa visokom cenom. Klinički nalazi govore da mnogi sportisti koji imaju bolove u kolenima imaju problematiku pokretljivosti članka. Mnogo puta ovo prati izvrnuće skočnog zglob i naknadno vezivanje i bandžiranje.
Čini se da je izuzetak od pravila na kukovima. Kuk može biti i nepokretan i nestabilan što dovodi do bolova kolena zbog nestabilnosti – slab kuk će omogućiti unutrašnju rotaciju i adukciju femura ili bola u leđima od nepokretnosti.
Zanimljivo pitanje je kako jedan zglobmože biti i nepokretan i nestabilan.
Slabost kuka u fleksiji ili ekstenziji uzrokuje kompenzaciono delovanje na lumbalnog dela kičmi, dok slabost u abdukcijiili, tačnije, sprečavanje addukcije, uzrokuje stres na kolenu.
Slabost pregibača kuka ili aktivacije izazvaće obrasce lumbalne fleksije kao zamenu za fleksiju kuka. Loša čvrstina ili niska aktivacija gluteusa će uzrokovati kompenzacioni obrazac ekstenzije lumbalne kičme kako bi se nadoknadilo kretanje kuka.
Ovo dovodi do ponavljajućih ciklusa, začaranog kruga. Dok se kičma pomera da bi nadoknadila nedostatak snage i pokretljivosti kuka, kuk je izgubio više pokretljivosti. Nedostatak čvrstoće u kuku vodi do nepokretnosti a nepokretnost dovodi do kompenzacionih kretanja u kičmi. Krajnji rezultat je neka vrsta zagonetke – zglob koji zahteva i snagu i pokretljivost u više ravni pokreta.
Veoma je važno da sportisti i vežbači nauče da se kreću od kukove, a ne od lumbalne kičme. Većina ljudi sa bolovima u donjem delu leđa ima lošu mehaniku kukova ili lumbalno-karličnu mehaniku i kao rezultat toga moraju da dodatno opružaju ili savijaju lumbalni deo kičme kako bi nadoknadili pokret koji nije bio dostupan kroz kuku.
Lumbalna kičma je još interesantnija. Jasno je da je ovo serija zglobova kojima je potrebna stabilnost što potvrđuju sva istraživanja u oblasti stabilnosti jezgra. Najveća greška koju smo pravili u treningu tokom posljednjih 10-15 godina je aktivan pokušaj povećanja statičkog i aktivnog dometa područja koje zahteva stabilnost.
Većina, ako ne i svi, bili su pogrešno usmereni da rade što više vežbi za poboljšanje pokretljivosti lumbalnog dela kičme. Fizičkalni terapeut Shirley Sahrmann „dijagnoze i lečenja pokreta i sindromi oštećenja“ (Diagnosis and Treatment of Movement Impairment Syndromes studie) i Jamesa Porterfilda i Carl DeRosa u studiji „mehanički bola u donjim leđima: perspektive u funkcionalnoj anatomiji“ (Perspectives in Functional Anatomy all indicate attempting to increase lumbar spine range of motion) u svojim studijama ukazuju da se ne preporučuje povećanja opsega kretanja lumbalnog dela kičme i da je to potencijalno opasno.
Torakalna kičma je područje o kojem znamo najmanje. Mnogi fizioterapeuti preporučuju povećanje torakalne mobilnosti, mada samo nekolicina ima vežbe dizajnirane specijalno za to. Izgleda da je pristup trenutno u maniru „znamo da vam je to potrebno, ali nismo sigurni kako da to dobijete.“ U narednih nekoliko godina vidićemo ekspanziju vežbi dizajniranih za povećanje torakalne mobilnosti.
Gleno-humeralni (rameni) zglob je sličan kičm. Gleno-humeralni zglob je dizajniran za mobilnost i stoga se mora trenirati za stabilnost. Potreba za stabilnošću u gleno-humeralnom zglobu predstavlja odličan slučaj za vežbe kao što su na pilates lopti, sklekovi sa upotrebom stabilizujućih podloga, kao i unilateralni treninzi sa girijama i medicinskim loptama.
Poznavanje pristupa „zglob po zglob“ drastično će ubrzati vaš napredak ka željenoj verziji sebe u telesnom smislu, istovremeno čuvajući prirodan poredak funkcionisanja vašeg aparata za kretanje.
Prof. MSc Strahinja Nikolić
