Može li čovek da se pripremi za vest o gubitku drage osobe?
Može li ta vest da boli manje?
Kako nastaviti život posle toga?
I znam da u životu ima još ljudi koji nas vole i koje volimo mi ali na mestu osobe koja je otišla ostaje praznina koja se ne može popuniti. Ostaju sećanja, možda neka zajednička pesma, neko posebno mesto ili neki lep poklon. Ali najviše od svega ostaju sećanja na požrtvovanost i ljubav koju nam je ta osoba pružila.
Najteže od svega je kad osoba ode iznenada i ne stignete da se oprostite od nje i kažete joj koliko vam je značila i koliko boli praznina koju je ostavila za sobom.
Mislila sam da taj dan nikada neće doći ili da ga bar ja neću doživeti. Da ću od nas dvoje sa ovog sveta prvo otići ja i čekati te negde gore, kažu na boljem mestu. Ali i tu si me preduhitrio. Otišao si iznenada a da mi nisi pružio priliku da se oprostim i zahvalim na svemu.
Ušao si u moj život kada sam bila razbijena u paramparčad, kada sam odustala od svega. Vratio si me životu, knjigama, pisanju. Ustvari, vratio si me samoj sebi i ponovo učio da se smejem. Pored tebe sam ponovo počela da volim život. Zaštitio od dodatnih udaraca i bio moj mister B, čovek velikog srca i duše.
Kada vratim film unazad tek sad vidim znakove pored puta kojima si me pripremao za sve ovo, ali ja ih tada nisam videla.
I Bog za svoju baštu bira najlepše cvetove, a ja kažem nije pravedan. Trenutno ni sa njim nisam u najboljim odnosima jer mi je uzeo tebe.
Kažu kad umre neko ko nas voli mi dobijemo anđela čuvara. A da li nas neko pita želimo li to? Niko.
Ja nisam želela da postaneš moj anđeo čuvar, želela sam da budeš tu. Da me zoveš vilo i Lorenka ama i da se ljutiš ali da si tu.
A sada su samo ostala sećanja na smeh, lepe trenutke i sate provedene u razgovoru. Sećanja na ljubav bez očekivanja. Od tebe sam naučila najvažniju lekciju, a to je da bez ljubavi nema života. Ljubav je najvažnija pokretačka snaga.
Volela bih bar da te sanjam da ti se zahvalim na svemu i da ti kažem kolika je praznina posle tebe. Znam da bi voleo da manje plačem a više se smejem, potrudiću se obećavam.
Često si recitovao pesmu: „Čekaj me i ja ću sigurno doći“, a sada je ja posvećujem tebi i kad god je čujem asociraće me na tebe.
Ovu kolumnu posvećujem svim osobama koje su iznenada otišle iz naših života a nama ostavile sećanja na njih. Sećajte se i najmanje sitnice vezane za naše voljene jer oni tako nastavljaju da žive.
Marijana Bašić
