– Starče, zašto se Carstvo Božije u Jevanđelju poredi sa zrnom gorušičinim: „Ono je kao zrno gorušičino koje kad se posije u zemlju manje je od sviju sjemena na zemlji; a kad se posije, uzraste i bude veće od svega povrća“ (Mk 4, 3132; uporedi Mt 13, 32; Lk 13,19)?
– Gorušica je kao semenka veoma mala, ali kada se poseje, postane ceo žbun. Čak i ptice mogu da slete na njegove grane. Beseda Gospodnja pravi poređenje sa njenom semenkom zato što se jednom jevanđelskom besedom čovek nadahnjuje i počinje da shvata šta je Carstvo Božije.
– Starče, kako treba razumeti ono što kaže Sveto Pismo: „Carstvo Božije unutra je u vama „ (Lk 17, 21)?
– Dušo moja, kada se u nama nalazi deo radosti rajske, onda je Carstvo Božije u nama. Nasuprot tome, kada imamo u sebi teskobu i grižu savesti, onda u sebi imamo deo pakla. Velika je stvar da čovek. bude kadar da na ovome svetu oseti deo rajske radosti. A to nije teško postići; ali nažalost, egoizam nas sprečava od te duhovne veličanstvenosti.
Čovek sam može svoj život da učini rajskim, ako prepusti da njime upravlja Bog, kao dobri Otac. Treba da se uzda u Boga i da ima nadu u Njega za sve što preduzme da učini i da Ga zbog svega slavi. Ne treba da gaji teskobu. Teskoba cepa dušu, parališe je. KaDa ište Carstvo Nebesko, dolazi i sve ostalo. Jevanđelje kaže: „Ištite najprije Carstvo Božije“ (Mt 6, 33), ali i „Carstvo nebesko s naporom se osvaja, i podvižnici ga zadobijaju“ (Mt 11,12).
Ljudima je danas postalo teško u životu, jer im nije dovoljno malo, nego stalno jure za materijalnim dobrima. Ali svi oni koji žele da žive pravim, čistim duhovnim životom, pre svega treba da budu zadovoljni malim, Kada im je život pojednostavljen, bez mnogo glavobolja oko ovoga, ili onoga, biće oslobođeni ovosvetskog duha i ostaće im vremena za duhovnost. Inače će se umarati pokušavajući da prate modu, izgubiće svoj unutrašnji mir i steći će samo veliku teskobu.
A vidim da ljudi često od svog života naprave mučenje! Kada sam danas sa jednim čovekom dolazio iz Uranopolisa, zamolio me da svratimo na kratko do njegove kuće. Pošto je insistirao nisam želeo da mu pokvarim zadovoljstvo. Čim smo stigli do vrata, vidim kako skida cipele i ulazi u kuću na vrhovima prstiju. „Šta ti je, zašto tako hodaš?“ upitah ga. „Ništa, starče“, kaže, „hodam pažljivo, da ne pokvarim parket.“ I šta da mu kažeš? Muče se ljudi bez razloga.
Delo „Čuvajte dušu“ – Razgovori sa starcem Pasijem
Slika: Wikipedija
