U Srbiji se društvo malo bavi psihološkim depresijama. Za mnoge ljude je i dalje tabu tema pričati o psihičkim tegobama, odlazak kod psihologa povezuje se sa ludilom i o tome se ne prica. Kad se porodiš svi od tebe očekuju da budeš srećan.Preuzimanje uloge roditelja se u društvu smatra jednim od najlepših trenutaka u zivotu jedne zene i zbog toga se stvara očekivanje od majke da rođenje deteta prate osećanja radosti.
Sasvim je normalno da mama posle porodjaja iskusi promene raspolozenja: da bude plačljiva, razdrazljiva. To je prolazna faza.
Postporođajna depresija je tezak oblik kliničke depresije. Ona predstavlja stanje koje moze da se javi posle trudnoće.
Moze da se javi u bilo kom trenutku tokom prve godine zivota bebe. Postporođajna depresija je teško emotivno stanje majke.
Posle porođaja nivo hormona se vrlo brzo vraća na nivo pre trudnoće što utiče na raspolozenje zene.
Čak 80% majki se nalazi u blagoj depresiji. Postporođajna depresija se javlja veoma često.Prema jednoj od studija koja je sprovedena na uzorku od 10000 porodilja, jedna od sedam zena iskusi postporođajnu depresiju.
Vrlo je vazno razlikovati postporođajnu tugu i postporođajnu depresiju.
Što duze traju simptomi odnosno što se duze osoba bori sa depresijom a ne potrazi stručnu pomoć i ne dobije pomoć porodice to su posledice veće.
Postoji više razloga za pojavu postporođajne depresije: pad hormona estrogena i progesterona kao i hormona tiroidne zlezde i zbog toga se majka oseća umorno i pospano, takođe razlog moze biti promena krvnog pritiska i pad imuniteta.
Nastanku depresije mogu da doprinesu:
briga o drugom detetu, poteškoće sa dojenjem, finansijski problemi, manjak podrške partnera i porodice.
Simptomi postporođajne depresije mogu biti: tuga, plačljivost, manjak koncentracije, problem sa spavanjem, smanjen ili pojačan apetit, anksioznost, promena raspolozenja, povlačenje u sebe, osećaj krivice zbog onoga što se oseća.
Ne postoje pravila kod koga će se javiti postporođajna depresija ali su neke zene ipak pod većim rizikom: ako je neko iz porodice već imao problema sa depresijom, ako je trudnoća bila nezeljena, ako je bio tezak porođaj, ako postoje problemi sa štitnom zlezdom.
Postoje više oblika lečenja depresije: savetovanje, psihoterapija, grupna terapija i antidepresivi. Antidepresivi se nikako ne smeju uzimati bez odobrenja lekara.
Podrška porodice, partnera i prijatelja je veoma vazna mozda čak od presudnog značaja. Što se pre otkrije to se lakše i brze leči. Nemojte okretati glavu ako primetite da neka majka pati. Pruzite pomoć.
Marijana Bašić
