Pored toga što je poznata u književnim krugovima kao žena koja je medju prvima pokrenula promociju književnih dela domaćih pisaca putem FB grupe „Čitajmo domaće“, takodje se sve češće može pročitati na raznim portalima njena pesma koju je posvetiila svom ocu, a sa kojom su se mnogi poistovetili. Pisana srcem, ova dvojezična pesma (kombinacija srpskih i madjarskih reči) je danas jedna od poznatijih pesama u regionu. Reč je o gospodji Ireni Marić.
ŠANDOR BAČI
Emlékszel Sandor bácsira?
Bila je zima Šandor bači
Kada smo se uputili putem
kroz zaleđene vojvođanske atare
Onim starim žutim apencom koji ni svetlo nije imao.
Čuvali smo neke mašine
Emlékszel…
Šandor bači
Ne znaju ljudi kako salašarski mraz
ume da bude oštar.
Veruj mi, još uvek mi štipa obraze.
I miris nafte iz stare petrolejske lampe
Još mi je u nozdrvama.
A pred očima ona stara improvizovana traktorska kućica
I debela, zelena bunda u koju si me ogrnuo.
Pričao si mi, Šandor bači
O nekim vilama i vilenjacima
Hteo si od mene da napraviš princezu.
Sećam se,
Nedelju dana mi je čarobni prah tvoje priče
Golicao kožu.
Jurila sam nevidljive vilenjake da ih ubijem
Jer sam mislila da su zli.
A ti si mi govorio da svako od nas ima svig vilenjaka
Koji ga čuva.
Suznim očima sam ti rekla da meni ne trebaju vilenjaci
Dok imam svog tatu.
Šandor bači
Još uvek čujem topot lipicanera
Jure ravnicom moje svesti
Od Kipova do Fantasta.
U kočijama svi vilenjaci pevaju pesmu
čije reči ne razumem.
Tek ponekad se zaustave
Da uzmu kocku šećera iz ruku anđela.
Šandor bači
Rekao si mi
Da ne diram ništa tuđe.
Ukorio si me kada sam pronašla staru futrolu.
Sećam se svih ulovljenih riba koje si puštao nazad u kanal,
da žive…
Da plivaju beskrajnim rečnim prostranstvima.
O da , Šandor bači
Sećam se kada smo zajedno spašavali onu kuju sa kučićima
Koju je komšija Mile namerno zapalio,
Bog da mu dušu prosti.
Danas se čude Šandor bači,
što toliko volim životinje.
Sećam se i kako si me učio da nameštam plovak od starog guščijeg pera
Da zamenjujem četkice na starom Sloboda Čačak usisivaču
Da zakivam eksere najtežim čekićem koji si imao..
Sećam se Šandor bači
Svojim prijateljima si me uvek predstavljao kao
„Princezu u vojničkim čizmama“
A ja bih tada sva ozarena,
da ispunim očeva očekivanja, otvarala vrata od starog ormana,
oblačila tvoje vojničko odelo,
stavljala tvoju vojničku kapu i obuvala najviše mamine štikle.
Ni danas, Šandor bači ne umem da hodam u štiklama.
Otkako si otišao ja više nisam princeza.
Preko noći sam se pretvorila u žabu sa usnama namazanim crvenim karminom.
Vojničke čizme sam odložila u orman uspomena
Za neke nove ratove
Jer sam ove izgubila.
Znaš Šandor bači,
Pokušala sam da popravim usisivač
Bezuspešno.
Nije Sloboda Čačak.
Ni plovak više ne znam da namestim
Nema više onih bambus pecaljki
Zamenile su ih dubinke.
Ni riba, Šandor bači više nema na kanalu.
Jedino mi žao,
Šandor bači,
one petrolejske lampe
I onih vila i vilenjaka što ostaše zarobljeni u tvojoj traktorskoj kućici.
Pusti me, Šandor bači da još jednom samo nazujem vojničke čizme i u njima promarširam kroz lavirint mog detinjstva
Irena Marić