Pećine kriju razne podzemne tajne. Nekada su bile stanište praistorijskim ljudima, a danas predstavljaju prave turističke atrakcije. Nastajale su godinama i taložile u sebi podzemni nakit. Ima ih mnogo širom sveta, ali je mali broj sređen za posetioce.
Mogli bismo da definišemo pećine kao šupljine u Zemljinoj kori. Nastaju uglavnom prirodnim putem, tako što podzemne vode rastvaraju naslage stena. Ređe se stvaraju kada morska voda udara u stene ili pod uticajem vulkanskog pomeranja. Naravno, postoje i one koje je čovek stvorio veštačkim putem.
Posetiti pećinu jeste sjajna avantura. Hajde da vidimo koje su njihove glavne odlike i koje su najpoznatije u Srbiji!
Zašto su pećine atraktivne turistima
Pećine odišu nekom tajanstvenošću. Kada se nađete pored njih, teško im je odoleti. Jednostavno vas njihov mračan otvor poziva da uđete i da otkrivate njene tajne. Oduvek smo mi ljudi važili za radoznala bića.
Imajte u vidu da se svaka pećina sastoji od otvora, kanala i dvorane. Kanal je izduženi otvor, a dvorana je prostor nastao širenjem podzemnih kanala. Neke pećine su odlično osvetljene, a negde su mračne, pa vam je potrebna lampa.
Sigurno ste čuli za stalaktite i stalagmite.
Voda koja kaplje sa tavanice sadrži malo kreča ili drugog minerala. Kada se taloži na tavanici, nastaju pećinski ukrasi – stalaktiti. Kada se taloži na dnu, tada se stvaraju stubovi – stalagmiti. Postoje i stalagnati koji se formiraju spajanjem spomenutih pećinskih ukrasa. To sve izgleda veličanstveno na prvi pogled.
Pećine se dele na proste i složene. Zavisi od toga da li se sastoje od jednog podzemnog kanala ili više njih. Ima suvih pećina bez podzemnih voda, ali i onih rečnih u kojima teku podzemne reke. Dele se još na horizontalne, vertikalne i kose u zavisnosti od položaja. Prema nastanku razlikujemo krečnjačke, mermerne, kristalne, vulkanske, ledene itd.
Kao što ne postoje dva ista čoveka, tako ne postoje ni dve iste pećine.
U nekim osluškujete žubor potoka, reke ili vodopada. Negde se možete prošetati stazama i stepeništem. Neke pećine su opasnije i više namenjene avanturistima. Ima, naravno, i onih u kojima nalazite tragove praistorijskog čoveka, biljaka i životinja, recimo, crteže, kameno oruđe, fosile, skeletne ostatke i dr.
Često naučnici tragaju za rudama i mineralima. A neki ljudi se nadaju da će naći skriveno blago kao u filmovima.
Postoje biljne i životinjske vrste koje isključivo stanuju u pećinama. Oni su se sasvim prilagodili njenim surovim uslovima. Setite se da tu nema sunčeve svetlosti i da je dosta hladnije nego na površini.
Nije legenda da u pećinama žive slepi miševi ili šišmiši. Njima mrak potpuno odgovara. Zatim, možete da naiđete na škampe i druge rakove, daždevnjake, ribe, stonoge, pauke i druge manje poznate vrste insekata. Njihove glavne karakteristike jesu izduženije telo i noge, izraženije antene, odsustvo kožne boje – pigmenta, slepilo jer im vid nije potreban u mraku.
Za pećine se vezuju određena verovanja.
Na primer, u našem narodu se veruje kako špilje i jame predstavljaju prolaz do sveta mrtvih. Pružaju nam priliku da komuniciramo sa ljudima sa drugoga sveta. Ili da tu stanuju zmajevi, aždaje i divovi. Stari Rimljani su smatrali kako nimfe i čarobnice nastanjuju pećine. A Stari Grci su mislili da su to hramovi bogova Zevsa, Dionizija i Plutona. Prema persijskim verovanjima, tu je živeo kralj svih zemaljskih duhova – Mitra.
5 najpoznatijih pećina u Srbiji
Na našim prostorima ima preko 1500 pećina. Međutim, samo su neke od njih prave turističke atrakcije. Navešću top 5 srpskih pećina koje bi svako trebalo da poseti i njihove glavne odlike.
1. Resavska pećina
Spada u rečne pećine. Nalazi se u centralnoj Srbiji, tačnije na 18km od Despotovca. Temperatura je oko 7 stepeni tokom cele godine. Ima čak 8 prelepih dvorana u kojima su stalaktiti i stalagmiti odlično osvetljeni.
Tu možete da vidite, recimo, dvoranu košnica, pećinske orgulje, kristalnu dvoranu u kojoj se nalaze beli, žuti i crveni kristali i dr. Potvrđeno je kako je Resavska najbolje organizovana pećina za turiste.
2. Stopića pećina
Takođe je rečna pećina. Smeštena je na severoistočnoj strani Zlatibora. U vezi sa njom kruže legende o vodi koja podmlađuje. Bezbedna je za posetioce svoh uzrasta.
U Stopića pećini postoji predivan vodopad ,,Izvor života”. Zatim siparska kupa ,,Pseće groblje” i veliki otvori na tavanici, tzv. dugure. Posebnu lepotu predstavljaju ,,bigrene kade”, odnosno, kamena udubljenja i stepeništa preko kojih se voda preliva. Raznobojna svetla se igraju na vodenoj površini, što čini prizor prekrasnim.
3. Lazareva pećina
Ovo je najduža pećina u Srbiji. Nalazi se u njenom istočnom delu, tačnije na 20km od Bora. Dobila je naziv prema legendi da su se tu krili vojnici kneza Lazara nakon Kosovskog boja. Duga je oko 10 000m, ali turisti mogu da se kreću samo do 900m.
Kao što vidite, Lazareva pećina nije mnogo istražena. Ima tu misterija koje tek treba razotkriti do kraja. Jedno je sigurno, a to je da ćete uživati u pogledu na njene pećinske ukrase. Vredi da spomenemo ukras pod nazivom Bizon koji izgleda kao da je istoimena životinja zaista okamenjena.
4. Rajkova pećina
Neki tvrde da je ovo najlepša rečna pećina Srbije. Nalazi se na 2,5km od Majdanpeka. Prema verovanjima, tu je skrivao svoje blago hajduk Rajko koji je noću pljačkao turske karavane. Otuda potiče i njen naziv.
Uživaćete u žuborenju reke Rajke unutar ove bele pećine. Posebno je atraktivna turistima zbog zaleđenih prizora i ukrasa. Videćete tzv. Kristalnu šumu, Treperavo jezerce, Zimsku bajku sa figurom Beli medved itd.
5. Risovača
U pitanju je rečna pećina smeštena na ulazu u Aranđelovac. Veoma je mala kada se uporedi sa Lazarevom. Međutim, turisti je sa razlogom neretko posećuju.
Risovača je slučajno otkrivena urušavanjem kamenoloma. Pronašli su mnogo fosila, kostiju i lobanja, recimo, mamuta, lavova, nosoroga, hijena, ali i neandertalaca. Kada danas uđete u nju, čini vam se kao ste krenuli putem prošlosti. Postavili su makete neandertalaca i nekadašnjih životinja. Pored toga, možete da vidite drevno oružje i oruđe, kao i ostale tragove iz prošlih vremena.
Mirjana Dimitrijević
