ATMOSFERA NEBA I ATMOSFERA PAKLA
Iz čoveka koji nosi u sebi carstvo Božije zrače svete misli, Božije misli.
Carstvo Božije stvara u nama atmosferu carstva nebeskog, nasuprot misaonoj
atmosferi pakla koju zrači čovek koji u svom srcu nosi pakao. Uloga hrišćana u svetu
je da pročišćuju atmosferu na zemlji i šire atmosferu Carstva Božijeg.
Svet treba osvajati čuvanjem atmosfere neba u sebi, jer ako izgubimo carstvo
Božije u sebi, nećemo spasti ni sebe ni druge. Ko nosi u sebi carstvo Božije, taj će ga
neosetno i na druge prenositi. LJude će privlačiti naš mir i toplina, želeće da
budu s nama i postepeno će ih osvajati atmosfera neba. Čak nije ni potrebno govoriti
ljudima o ovome: nebo će zračiti iz nas i kad ćutimo ili kad govorimo najobičnije
stvari; ono čak zrači iz nas a da mi toga i nismo svesni.
U neposlušnog se neće useliti Carstvo Božije, jer takav uvek želi da se vrši
njegova a ne Božja volja. U Carstvu nebeskom isključena je mogućnost carstva u
carstvu. To su hteli „padši duhovi“ i zato su otpali od Gospoda, Cara slave.
Duša koja je zapala u krug mislenog haosa, u atmosferu pakla, ili se samo dotakla nje,
oseća adske muke. Na primer – listamo novine, ili šetamo ulicama i posle toga
odjednom osetimo da se unutra nešto u duši poremetilo – osećamo prazninu, tugu. To
je stoga što smo čitanjem raznoraznih stvari izgubili sabran, jedinstven um, postali
smo rasejani i atmosfera pakla „upliviše“ (ovo je reč koju otac T. često
upotrebljava) na nas.
O PROPOVEDANJU
Propovedati ne treba od uma, nego od srca. Samo ono što je od srca dotiče se
drugog srca. Nikada ne napadati, nikada se ne protiviti nikome. Ako propovednik
mora da odvrati ljude od nekog zla, neka to čini u krotosti, smirenju i velikom strahu
Božijem.
O SMIRENJU
– Kakav je smiren čovek?
– Smireni smatra svakog čoveka višim od sebe, i ne samo svakog čoveka nego i
tvar.
– Kako možemo smatrati tvar višom od sebe kad je nas Eospod ukrasio razumom i
nazivao nas sinovima Svojim?
– Ako stavite ruku na srce i budete iskreni sa samim sobom, uvidećete da ste
niži od mnoge tvari. Pogledajte pčelu kako žuri i radi. Nepoštedno se daje, bez
rezerve. Pčela živi svega mesec i po dana i često ugine na radu, u polju, i ne
vrativši se svojoj košnici. A koliko čovek misli na sebe i žali sebe. Ili
pogledajte mrava, kako mu ne dosadi da stalno vuče nešto. I kad mu teret padne, on ga
diže i strpljivo nastavlja posao. A nama ako nešto ne pođe za rukom odmah, dižemo
brzo ruke od toga.
Bio sam prisutan kad je jedna baka zapitala oca T. šta da čini da bi njeni unučići
bili pobožni.
– Neka njihova baka uvek bude krotka, dobra, neka se nikad ne ljuti, neka je uvek
zadovoljna, neka ona sve sluša, kad, eto, nju neće da slušaju. Možda unučići sad i neće
biti pobožni, ali jednom, kasnije, setiće se svoje bake i sećanje na nju činiće ih
boljim…
O CILJU ŽIVOTA
Oprostite mi ukoliko poneki put u toku večerašnje besede skrenem sa teme.
Sami vidite kakav je naš život ovde na zemaljskoj kugli. Mi Hrišćani želimo
spasenje kako sebi, tako i svojim bližnjima i čeznemo za savršenstvom. Oni koji nisu
religiozni žele da postignu savršenstvo u materijalnoj sferi života.
Ja sam od rane mladosti pošao da poslužim Gospodu. Bio sam slabog zdravlja,
pa sam mislio da ovo malo kratkog života provedem onako kako to Gospod traži.
Hvala Bogu što me je od samog početka uputio kod onih trudbenika, Rusa, u manastir
Miljkovo. U manastiru su većinom bili izbeglice, Rusi, monasi, a među njima bilo je
i svetih ljudi; i pošto sam bio još dete, sve što su mi kazivali ja sam prihvatao.
Celoga života mučila me misao o cilju ovoga života, pitao sam se čemu vodi
ovaj život, da li je to što se čovek trudi da postigne materijalna bogatstva, da jede i
da pije, da li je to sve? Hvala Bogu, u žitiju Svetog Serafima Sarovskog, Svetitelj
objašnjava da je cilj našega života vraćanje u naručje svome Ocu Nebeskom, da bi mi,
ljudi na zemlji, bili kao što su na nebu anđeli, rukovođeni Duhom Svetim. Pošto smo
mi deca palih roditelja, mnogo nam je lakše da skrenemo sa pravog puta, nego li da se
odreknemo mnogih negativnih postupaka koje smo u toku života, u porodičnom krugu
stekli. Iako smo mi kopija naših roditelja, koji nisu bili savršeni ni sposobni da
nam pruže ono najlepše, nego smo mi od roditelja i posle, kasnije kroz život, mnoge
nepravde videli i doživeli, mnoge bolove srca. Zato svi mi težimo savršenstvu, i
svima nam je želja da otkrijemo šta je cilj ovoga života. Mi to otkrivamo postepeno,
kao što kažu Sveti Oci: „Vera u nama postepeno raste.“ Jedan od Svetih Otaca i sam
kaže: „Ova moja vera, sad kad sam u godinama, prema veri koju sam imao kao mlad, ono u
mladosti bila je prosto nevera.“ Naša vera postepeno raste i kad se učvrsti u
Gospodu ona je silna i moćna. Sad se u svetu mnogo što šta dešava. Mnogo smo čuli o
protestantima. Oni su otpali od Zapadne crkve, a sa Istočnom crkvom se nisu nikad
ujedinili, i uveli su mnogo novotarija u svoju veru. Protestanti se trude i mole,
razvili su misionarstvo tako jako, čak jače od Katoličke crkve, ali oni nisu svesni,
niti znaju, da su pod rukovodstvom duhova pod nebom. Svi oni koje protestanti
privedu u Hrišćanstvo su automatski uključeni u negativnu energiju i pod vlašću su
mnogih duhova. Apostol Pavle kaže, ti kažeš da veruješ, ajde pokaži svoju veru od
svojih dela. I satana veruje pa drhće, ali se protivi. Protivi se svakom dobru. Mnogi
ovde na zemaljskoj kugli smatraju sebe nevernima, ali kad bolje razmislimo o nama
samima vidimo da ne postoji ni jedno razumno biće na zemaljskoj kugli, koje ne čezne
srcem za životom i za apsolutnom ljubavlju. Apsolutna ljubav se ne menja, ona traje
doveka. Mi svim srcem čeznemo za apsolutnim dobrom, za apsolutnim mirom, ustvari
mi svim srcem čeznemo za Bogom. Bog je život, Bog je ljubav, Bog je mir, Bog je radost.
Mi srcem čeznemo za Bogom, a mislima se protivimo Bogu. Satana veruje, pa drhće, ali
se protivi. Isto tako bezbožnik nije bezbožnik, nego je protivnik. Dakle, mi srcem
čeznemo za Bogom, ali mu se protivimo. Naše protivljenje neće naškoditi Bogu, jer
On je Svemogući, ali hoće naškoditi nama samima.
Pouke oca Tadeja „Kakve su ti misli, takav ti je život“ (odlomci)
Slika: izvor Wikipedija
