„Snažnim ljudima lepo stoji nežnost…“, rečenica koja tera na razmišljanje.
Možemo li živeti bez nežnosti?
Koliko nam je ona neophodna?
Nežnost obično povezujemo sa ljubavlju i obično je ispoljavamo prema onima koje volimo. Kada nekog volimo važno nam je kako se ta osoba oseća. Nežnost je potrebna svima, svakom živom biću. Nekada nismo ni svesni koliko nam nežnost nedostaje.
Nedostatak nežnosti može biti izvor nezadovoljstva, ljutnje i besa. Decu od prvih dana učimo nežnošću.
Često ćete videti da deca pred neki nastup drže roditelja ili mentora za ruku, a taj stisak ruke je znak zahvalnosti i označava podršku u bitnim trenucima. Kasnije ta deca kada porastu primaju i daju nežnost svojoj deci ili partneru. Deca često kada padnu ,kada su tužna, trče u zagrljaj osobe koju vole, u čijem prisustvu se osećaju sigurno.
U nežnost se ubraja i držanje za ruke, i parovi i deca se drže za ruke.
Pored telesne nežnosti, postoji i verbalna nežnost koju ispoljavamo rečima. Kada smo tužni tražimo društvo osobe koju volimo prijatelja, partnera.
Potreban nam je zagrljaj, stisak ruke, lepa reč da se njome zaleče rane na duši.
Ljudi se danas mnogo manje druže, mnogo manje komuniciraju a samim tim manje ispoljavaju nežnost.
Usamljenost sve više zauzima mesto. Često ćemo videti ljude koji na ulici prolaze pored osoba kojima je potrebna pomoć ne trudeći se da im pomognu. Ljudi su sve više otuđeni jedni od drugih.
Možda bi ovaj svet postao bolje mesto kada bi bilo više nežnosti, kada bi jedni drugima pokazivali male nežnosti, držali se za ruke ili zagrlili jedni druge.
Marijana Bašić
