Ljudi se danas mnogo rasejavaju zbog toga što ne žive jednostavnim životom. Otvaraju mnoge frontove i gube [bitke] zbog previše briga. Ja ću dovesti u red jednu, ili dve stvari, a posle ću misliti na druge. Nikada ne radim mnogo stvari istovremeno. Sada razmišljam kako da uradim ovo; završavam to i onda razmišljam kako da obavim nešto drugo. Jer ako ne završim jedno, la započnem drugo, nisam spokojan. Kada neko ima da obavi mnogo poslova odjednom, prosto poludi. Samo da razmišlja o svemu tome [jednovremeno], snaći će ga shizofrenija.
Beše došao u moju keliju jedan mladić koji je imao psihološke probleme. Pričao mi je koliko se muči, jer je od roditelja nasledio preosetljivost itd. „O kakvoj naslednoj preosetljivosti mi govoriš?“, rekoh mu. „Kao prvo, neophodan ti je odmor. Zatim završi fakultet, uzmi diplomu, potom idi u vojsku, a onda potraži posao.“ Poslušao me, jadnik i napokon pronašao svoj put. Na taj način ljudi i sebe pronalaze.
– Starče, i ja se lako zamaram kada radim. Ne razumem zašto.
– Ono što tebi nedostaje je strpljenje. A razlog što nemaš strpljenja je to što se hvataš mnogih poslova odjednom. Rasipaš snagu na mnogo strana i brzo se umoriš. Tome je delimično kriva i tvoja nervoza, jer ti imaš i usrdnosti, pa se sekiraš.
Kada sam bio u opštežiću, bio je sa mnom u stolarskoj radionici na poslušanju stari Isidor. On jadnik uopšte nije imao strpljenja. Započeo bi da pravi prozor, onda bi počeo da se nervira, pa bi uzeo da pravi vrata, iznervirao bi se i počinjao grede. Sve bi ostavljao na pola, ništa nije završavao. Gubio je komade drveta, a druge bi isekao pogrešno. Tako se čovek ubija od posla, a ne uradi ništa.
Ima nekih koji se, iako imaju ograničene sposobnosti i mogu da obave samo jedan, ili dva posla, hvataju mnogih poslova, pa se zapletu i zbune i na kraju ne obave ništa valjano, a za sobom povuku i druge. Čovek treba, ako je ikako moguće, da obavi samo jedan, ili dva posla, da ih valjano završi i da mu mozak ostane bistar i odmoran, a potom da započne nešto drugo. Jer ako se um rasejao, kakvog duhovnog delanja će se posle toga prihvatiti? Kako će se sećati Hrista?
Književno delo „Čuvajte dušu“ – Razgovori sa starcem Pasijem
