„Možda se ne slažem sa vašim mišljenjem, ali spreman sam dati život za vaše pravo da ga izrazite.“ F. Voltaire
Kako bi prikazali advokaturu kao častan posao i zanimanje vredno svakog poštovanja, „TTS magazin“ je uradio interviju sa Bojanom Mitrovićem, poznatim advokatom iz Bele Crkve.
Da li postoje razlike izmedju državnog pravnog fakulteta i privatnog pravnog fakulteta i kako ocenjujete kadrove koji ih završavaju?
Iskreno, na ovo pitanje ne bih mogao da dam validan odgovor jer niti sam pohađao privatni fakultet, niti sam bio u prilici da upoređujem kadrove koji sa njih izlaze sa onima koji završe državni fakultet. Ono što sam mogao da primetim jeste da se u pravosuđu nalazi gotovo isključivo pravnici sa završenim državnim fakultetom. Ako bi to uzeli kao pokazatelj, a mislim da bismo mogli, jer pravosuđe jeste na neki način elitni deo pravne struke, onda to svakako govori o preimućstvu državnih nad privatnim fakultetima.
Da li je presudno u advokaturi stečeno fakultetsko znanje kao temelj za dalju profesionalnu nadgradnju, ili je ipak bitna stalna edukacija, to jest lično usavršavanje i dobri mentori kao uslov za uspešnu advokatsku karijeru?
Smatram da su podjednako važni i znanje stečeno na fakultetu i kasnije usavršavanje. Advokatura jeste zanat i u tom smislu je stalno usavršavanje od velikog načaja. Međutim znanje stečeno na fakultetu jeste temelj na koji se kasnije znanje nadograđuje, a ako je temelje loš, ni kuća ne može biti dobra.
U kom momentu ste u životu shvatili da želite biti advokat?
Kod mene je advokatura porodična tradicija. Majka je bila advokat, tako da sam još u srednjoj školi odlučio da nastavim njenim stopama.
Koje su to tri reči koje bi mogle opisati vašu svakodnevnicu i izazove advokatske profesije?
Jednom me je jedan stariji kolega, dok smo čekali početak suđenja, upitao da li znam šta je najbitnije u advokaturi. Nakon mog negativnog odgovora rekao je: „čekanje, stalno negde ili nešto čekaš“. I ima istine u tome, tako da bi prva reč mogla da bude strpljenje. Druga je svakako pravda, a treća, neka bude borba.
Koji je po vašem mišljenju procenat onih koji se nakon studija opredele za advokatski poziv, u odnosu na druge poslove koje pravna struka obuhvata?
Ne bih mogao da govorim o procentima jer zaista ne raspolažem tim podacima, ali mi se čini da je advokatura nekako poslednja opcija koja se bira, nakon što se sve druge istroše.
Kažu da su advokati hedonisti.
Koliko ima istine u tome?
Ovo je uglavnom tačno. ????
Sa kojim vam problemima najčešće klijenti dolaze i koje sporove najčešće zastupate?
Najviše se bavim stvarnim, obligacionim i porodičnim pravom.
Obzirom da su vaši klijenti zadovoljni vašim uslugama, kako uspevate da se izborite za njihove interese?
Najbitnije je uspostaviti pošten odnos sa klijentom. Odnos advokat – klijent se pre svega bazira na poverenju, jer vam klijent poverava određeni aspekt svog života, tj. neki problem koji ima i koji treba rešiti. Zbog toga je, smatram, najvažnije biti iskren prema klijentu, u startu stvoriti odnos poverenja i naravno sve vreme se voditi interesom kilijenta, kako bi on na kraju ostvario ono zbog čega je kod vas došao.
Hvala na izdvojenom vremenu.
R.V