Željko Ćela, pored toga što je profesor u školskom centru „Nikola Tesla“ u Vršcu, takođe je i ljubitelj mačevanja i gotovo ceo svoj život je posvetio ovom sportu.
„TTS magazin“ je nedavno uradio interviju sa njim.
Koliko je naše područje zainteresovano za mačevanje?
Stari majstori naše veštine su govorili da se mačevalac ne postaje, već se mačevalac rađa. Kad polaznik dođe u školu mačevanja i vrlo brzo vidi da li ima psihološki profil mačevaoca ili ne. Ko uvidi da mačevanje nije za njega, ili bolje rečeno nije on za mačevanje, brzo ode. Onaj kome naša veština „ legne“ obično ostaje u mačevanju dugo, do svojih poznih godina. Tako je i sa svim našim mačevaocima, tako je bilo i sa mnom. Oduvek je ta želja postojala u meni, a kad sam krenuo na studije u Beograd pružila mi se prilika da tu želju i realizujem. Kasnije sam taj sport, ili kako ja to volim da kažem istorijsku veštinu borenja pretvorenu u Olimpijski sport, doneo u Vršac. – Naša sredina, misleći na Vršac je u odnosu na većinu gradova mala, ali intersovanje za mačevanje postoji. Uspešno realizujemo takmičenja u okviru Mačevalačkog Saveza Srbije, a takođe se bavimo i scensko istorijskim nastupima u vidu karnevalskih peformansa i sličnih prezentacija na raznim kulturnim događajima. -Naš mačevalački klub je zavanično otvoren 2013, mada je pre II svetskog rata takođe postojao klub koji se nakon rata ugasio. Ne mogu a da ne spomenem da se u Vršcu odigrao poslednji dvoboj mačevima sa smrtonosnim ishodom u Austro-Ugarskog carevini. Kako je to malo poduža priča ostaviću link sa našeg sajta https://macevanjevrsac.weebly.com/dvoboji-iz-vrscarona269kog-arhiva.html. Posmatrajući Olimpijsko mačevanje još dalje istorijski u Vršcu dolazimo do Svetislava Jovanovića, brata poznatog slikara Paje Jovanovića koji je kao mačevalac je u nekoliko navrata oko 1900. godine u Parizu postao prvak Francuske. Naravno tada je već imao Francusko državljanstvo, ali mi ga i dalje računamo kao našeg zemljaka, odnosno vršačkog mačevaoca. Pa dalje do istorijskog dvoboja Janka Halabure, pa dalje u legende. Želeći da obnovimo vezu sa starim mačevaocima Vršca, mačevalački klub smo nazvali Karika.
Koliko imate polaznika i gde časove održavate?
Od samo nastanka mi smo u kontinuitetu imali između deset i petnaest polaznika, što je za uslove Srbije dobro, jer treba imati u vidu da mačevanje nije popularan sport. Kažem sport, a, pri tome se misli na još nekoliko definicija mačevanja, kao na primer šah u pokretu, veština, a povrh svega umetnost. I onda se se kaže: „Ako je umetnost nije za svakoga, a ako je za svakoga nije umetnost“. Sa našim radom, sa poznatim mačevaocima, i sa mačevanjem uopšte se možete upoznati preko našeg web sajta: www.macevanjevrsac.weebly.com
Kakve uspehe beleži klub do sada?
U dosadašnjem radu smo postigli zapažene uspehe u zemlji. Ne bih da nabrajam medalje i priznanja, mada ih ima poprilično. Kao trener i kao pedagog lično cenim i učešće na takmičenju na kome smo doživeli poraz, jer se iz poraza uči. A ako posmatramo filozofski pobeda i poraz su samo dve strane iste madalje. Pobeda nije sama po sebi cilj, već je od značaja i način, i lepota tehnika i gracioznost pokreta koji su u meču primenjeni i do pobede doveli. Ali da ostavimo mačevalačku filozofiju koja je vrlo duboka za neku drugu priliku. Ono što želim da istaknem kao uspeh našeg kluba je organizovanje svetskog kupa u mačevanju u Vršcu. Prvi put 2015. svetski kup za juniorje u floretu za dame i 2023, svetski kup za juniore u oružiju mač za gospodu. Tu je učestvovalo preko 50 zemalja. Kako kroz šalu kažemo, dva puta smo doveli planetu u Vršac.
Da li opština Vršac izdvaja dovoljno novca za mačevanje?
Grad Vršac nas je do sada intenzivno podržavao u našem radu. Obezbeđuju nam prostor za treniranje, a posebnu zahvalnost im iskazujemo zbog pomoći kako logističkoj tako i materijalnoj u organizaciji Svetskih kupova, i ostalih takmičenja i manifestacija.
Šta planirate u budućnosti?
U budućnosti planiramo da se mačujemo i dalje. Da odnegujemo još mladih mačevaoca kako bi se u Vršcu mačevanje ustalilo i u budućnosti postalo prepoznatljivo, i popelo se na piedestal sportova gde i pripada.
Hvala što ste izdvojili vreme za „TTS magazin“.
R.V.
