Sećam se filma ,,Nocturnal Animals” (2016). Glavna junakinja Suzan Morou jeste uspešna i bogata, živi u luksuznoj vili i udata je za zgodnog muškarca. Čini nam se da je njen život savršen dok nije dobila poklon-knjigu od bivšeg muža. Eh, tu joj je prošlost zakucala na vrata. Kucnuo je čas da se suoči sa svojim greškama i traumama.
Preporučujem vam da pogledate ovaj zaista odličan film. Da vas upozorim da spremite maramice jer je priča vrlo dirljiva, naročito zbog preplitanja prošlosti i sadašnjosti.
Hmmm, koja bi bila vaša priča? Da li postoji nešto zbog čega bežite? Verujem kako svako od nas krije svoje tajne koje kad-tad isplivaju na površinu. Niko nije savršen i svako može da pogreši, samo je pitanje da li se iskupio za grešku. Svakome od nas se desilo nešto loše, ali da li smo to preboleli i oprostili?
Ako nismo preuzeli odgovornost za greške, niti smo oprostili za nekadašnju patnju, teško da ćemo napredovati. Prošlost ume da nas neočekivano sustigne i postavi pred nas neželjene zadatke. Možemo da bežimo i zatvaramo vrata koliko hoćemo, opet će ona zakucati. Ne daje nam mira, kao što i ne dozvoljava da se potpuno opustimo. Traži od nas da to rešimo i prebolimo, i tačka.
Prošlost je ,,dama” koja nije dobrodošla. Niko je ne zove u naš život, ali ona ponovo i ponovo kuca na naša vrata. Slutimo šta nepoželjna gošća želi i bojimo se da ovog puta nećemo preživeti ili da ćemo trpeti nečiju strašnu kritiku. Svi želimo da održimo tuđu pozitivnu sliku o nama, što se može srušiti zbog prošlosti.
Ne vredi vam da bežite i da tražite spasioca. Žao mi je što moram da vam rušim sneška, ali niko ne može da vas spasi osim vas samih. Jeste da ćete najverovatnije patiti kada vam prošlost zakuca na vrata. Ipak niste bez razloga okrenuli novi list u nadi da započnete potpuno drugačiji život. Možda ste promenili ambijent i okruženje, našli novi posao i partnera, zaradili mnogo novca.
Lepo je naš narod davno rekao: ,,Što ne platiš na Drini, platiš na ćupriji”. Eh, da smo samo znali, možda bismo ipak platili na Drini. Sasvim je moguće da bismo se sada manje mučili.
Poznajem ljude koji su zatočenici sopstvene prošlosti. Nose taj neki teret na svojoj duši i savesti, pa se vrte u začaranom krugu. Ponavljaju greške, kukaju i žale se, krive druge za svoj život, skloni su porocima i zavisnostima. Lako je bežati, recimo, u virtuelni svet, kockanje i alkoholizam, zar ne? Ima i radoholika među zatočenicima prošlosti koji non-stop rade zato što im to dođe kao kazna ili iskupljenje.
Demoni prošlosti traže svoje. Oni zahtevaju da ih razumete, prihvatite i da se pomirite sa njima. Možda su to vaši strašni gubici i porazi. Možda traume jer niste bili psihički spremni kada su vas povredili dragi ljudi. Ili su u pitanju vaše mane i greške jer ste povredili druge (ne)namerno. Uvek je nešto loše što zahteva vaše napore da rešite, prebolite i oprostite. A najteže je oprostiti sebi iako ste tada uradili najbolje što ste znali i umeli u datom momentu. Da ste znali bolje, uradili biste bolje.
Bežala sam i ja uzaludno od demona prošlosti. Nije mi vredelo, već sam se kasnije još više mučila. Trebalo je vremena da mentalno sazrim kako bih razumela neke stvari iz prošlosti. Trebalo je mnogo snage da priznam sebi, a i drugima ono bolno i mračno što mi se godinama taložilo na duši. Bolelo je, plakala sam, ali sam kasnije osetila olakšanje. Vredelo je suza da skinem makar jedan deo tereta sa savesti.
Mislila sam da moram sama da se borim. Shvatila sam da ne moram, što savetujem i vama. Uopšte ne morate sami da se nosite sa teretom prošlosti. Što više budete odlagali iz straha, taj ,,prtljag” postaje sve teži za nošenje. Nagomilava se s vremenom dok ne dođe do tačke pucanja.
Uvek možete da se obratite psihoterapeutu i/ili lajf kouču, dragim prijateljiima i eventualno članovima porodice koji vas razumeju i prihvataju bez obzira na vaše mane. I ja sam se obraćala psihoterapeutu i prijateljima kada sam osetila da je kucnuo čas da rešim ono što nisam rešila ranije. Bila sam tako umorna od bežanja i nošenja ,,prtljaga”. Sad sam zahvalna svima koji su mi pomogli ili mi pomažu da budem bolja verzija sebe.
Kad prošlost zakuca, otvorite joj vrata. Šta god da vam donosi, preživećete. Sigurno je stigao trenutak da rešite neku krizu ili zacelite duševnu ranu kako biste krenuli dalje. Skidajte polako taj teret, podelite ga sa nekim. Biće suza, ali i rasterećenja i radosti. Sadašnjost je tu da se oslobodite okova prošlosti kako biste zakoračili u bolju budućnost.
Mirjana Dimitrijević
Fotografija:
preuzeto sa sajta opštine Bela Crkva
