Napolju pljušti kiša. Ispijam jutarnju kafu i instiktivno uključih radio. Odjednom se začuše tonovi poznate pesme grupe Magazin „Kad u vojsku pođeš ljubiću te ja“.
Uvek sam bila slaba na ljude u uniformi. Nekako muškarac kad obuče tu uniformu, bar u mojim očima izgleda drugačije, nekako muževnije, stabilnije, ni sama ne znam kako to da objasnim.
Možda sve to ima veze sa natalnom postavkom Marsa u petoj kući a možda sam u nekom od predhodnih života bila neki oficir pa mi društvo ljudi u uniformi prija.
A možda je to samo stvar porekla i vaspitanja gde te od malih nogu uče da je čast nositi uniformu Srbije.
Naša divna Srbija nalazi se u srcu Balkana. Mnoge vojske su pokušale da je osvoje ali nisu uspele.
Mnoge poznate vojskovođe su maštale o tome da pod svojom komandom imaju srpskog vojnika: general nemačke vojske Alfred von Makensen (1912-1915) „Srbi su najbolji vojnici Balkana, opasan i ratoboran narod, hrabri borci i ponosni ljudi.“, nemački car Wilhelm II u I svetskom ratu: „Dajte mi srpsku vojsku i ja ću pobediti ovaj rat.“, Sadam Hussein: „Dajte mi 1000000 Srba i osvojiću svet.“
Od pamtiveka u Srbiji je bio ponos ispratiti sina, brata, druga u vojsku. Ispračalo se uz muziku i veselje.
Smatralo se da je momak stasao i da može da se oženi tek kad odsluži vojsku.
Mnoge knjige pišu o tome : Misle slabi smo, pa da mam otmu što misle da mogu.
Ne mogu ništa. Ne mogu, jer mi imamo mladost, čast, poštenje, duh predaka,kletvu potomaka i veru pradedovsku. Sve to, sinak, i ti nosiš u sebi.
Sa tim u duši hrabro kreni u stroj, i svoju mladost, svoju snagu, mišiće, volju, pamet, predaj otadžbini. I nemoj da se pitaš kako se ona odužila nama.
„Mom ocu nije, meni nije, verovatno neće ni tebi, niti ikome posle tebe. I nema šta da ti se odužuje. Stupajući u vojsku, ti ne štitiš samo nju, nego i ovu kuću koja se danas veseli, i ovu trpezu sa koje svi jedemo i onu crkvu dole sa koje si zvona jutros čuo, ali i onu- nasmešio se pa je štapom pokazao prema kapiji, kroz koju je ulazilo moje društvo, sa Jelenom među njima-koja će te u vojsku ispratiti i iz vojske dočekati.“ „Besmrtni bataljon“ treći deotrilogije „Mi smo branili Košare“ Nenad Milkić.
I sama sam mnoge ispratila i u vojsku i u rat. Neki su se vratili a neki su ostali na besmrtnoj straži, da se nikada svojim kućama ne vrate. Sećanja bole i danas, ali tu je i ponos što su bili deo mog života i što sam ih poznavala. Generacije su nam desetkovane u ratovima ali smo se kao feniks izdizali iz pepela. I sada sa radošću ali i strepnjom ispraćamo voljene na branik otadžbine sa nadom da će vojni rok provesti u miru.
Da će iz vojske sa sobom poneti zrelost i lepa prijateljstva i da će se bez rana na telu i duši vratiti u zagrljaj svojih voljenih.
Bez obzira na sve što nas je snašlo vaspitavajmo decu da sa ponosom nose uniformu a kada sretnete vojnika bar mu se osmehnite jer mu tim osmehom možda ulepšate dan i učinite da mu kuća manje nedostaje.
Marijana Bašić
