U svom okruženju poznata sam kao neko ko na život gleda kroz ružičaste naočare. Mnogi astrolozi sa kojima sam razgovarala tvrdili su da je za to kriva moja Venera u Ribama i da zbog toga idealizujem svoje emotivne partnere. Doduše, ne idealizujem samo njih nego sve ljude i situacije oko sebe.
Možda su zato krivi moji roditelji koji su mi oduvek čitali bajke i učili me kako na kraju dobro uvek pobedi i kako se isplati biti dobar. A možda sam jednostavno tako satkana da ne želim videti loše.
I kasnije kada su mi se u životu dešavale ružne stvari govorila sam sebi: „Ko zna zašto je to dobro“. Zbog mojih ružičastih naočara mnogi me smatraju nezrelom.
Jedna meni jako draga osoba često kaže: „Lepo te je slušati ali kada bi se mašta plaćala pa ti ne bi imala ni za kiflu.“
Uvek sam se vodila devizom: „Kako zračiš tako privlašiš“, i nekako je uvek bilo dobro na kraju, bez obzira u kako bezizlaznoj situaciji bila.
Čak je i ono loše što nam se dešava dobra škola, da naučimo kako ne treba. Negde sam pročitala da ljudi koji na život gledaju kroz ružičaste naočare, emituju ružičastu frekvenciju i unose sa sobom pozitivnu energiju gde god da se pojave.
To što neko na život gleda kroz ružičaste naočare, ne znači da je naivan, nezreo i glup, ili da negira postojanje loših stvari u životu i ne vidi kakva je u stvari realnost već bira da iz svega izvuče najbolje što može.
Takvi ljudi su u životu mnogo zadovoljniji jer su svesni činjenice da se sreća sastoji u malim stvarima npr da su zdravi svi koje volimo ili da pored sebe imamo osobu koju volimo i da nam je ta ljubav uzvraćena na isti način.
Mislim da bi ovaj svet bio mnogo bolje mesto kada bi svi ljudi bar povremeno stavljali ružičaste naočare i kroz njih posmatrali ovaj svet.
Ja nastavljam da gledam na život kroz ružičaste naočare bez obzira na sve. Preporučujem svima da nose po jedan par ružičastih naočara, mnogo se lakše i lepše živi a ne košta ništa.
Marijana Bašić
