Mirjana Dimitrijević je veliki ljubitelj psihologije i umetnosti. Uživa u knjigama, filmovima i muzici, kao i dugim šetnjama i slušanju podkasta.
Rođena je 1992. godine u Ćupriji. Završila je osnovne studije Srbistike 2015. godine i master za Srpsku i komparativnu književnost 2018. godine na Filozofskom fakultetu u Nišu. Radila je skoro godinu dana kao nastavnica srpskog jezika u osnovnoj školi.
Mirjana kaže za sebe da je osoba radoznalog duha i otvorenog uma. Samostalno istražuje i uči psihologiju, sociologiju, marketing, grafički dizajn, razne veb-alate. Honorarno drži privatne časove srpskog, piše eseje i članke za sajtove, radi dizajn i prezentacije u programima Canva i PowerPoint.
Voli da čita, piše, posmatra, razmišlja i analizira svet oko sebe. Poziva vas da čitate njene tekstove, koji su nastali iz ljubavi prema pisanju i istraživanju.
U narednim mesecima, „družićemo se sa njenim pisanijama“ …
Danas u zlatu, sutra u blatu
Da li mislite da će vaše bogatstvo večito trajati? Da će vaše stanje (šta god da je) večito trajati? Ništa nije zagarantovano. Danas si u zlatu, a sutra u blatu. Danas si bogat ili šta već imaš, a sutra siromašan i već to nemaš.
Život je takav da ume da te ošamari onda kada najmanje očekuješ. Dok trepneš, možeš da izgubiš to što sada imaš i čime se ponosiš. Ne mora da znači da će obavezno sutra nestati, ali može da nestane jednog dana.
Niko ti ništa ne obećava, pa čak ni sam život. Danas te ima, a sutra možda ne. Zvuči surovo, ali je tako.
Stalno jurimo za materijalnim
Oduvek je materijalno važilo za nešto prolazno. Sve to, novac, garderoba, nekretnine, nakit, pa i naše telo jeste sklono propadanju i lomljenju. Niko ne obećava da će trajati do određenog perioda, a kamoli zauvek.
Mi stalno negde jurimo i žurimo. Ne stignemo da se kao ljudi pozdravimo sa nekim i da ga pitamo kako je. Ne stižemo da čitamo dobre knjige, da uživamo u lepoj umetnosti, da se igramo sa našom decom, da učimo nove stvari, pa i da se odmorimo. Zašto? Zato što jurimo za materijalnim, za novcem, zato što smo opterećeni obavezama ili brigom da nešto ne propustimo na internetu.
Ne umemo da cenimo trenutak, da uživamo u njemu. Što kaže jedan lik iz filma: Ne znamo ni kakvog je ukusa voda, ponašamo se kao da nam je život nebitan. Apsolutno zaboravljamo na sitnice i mislimo kako se sve to podrazumeva. Ne vežbamo zahvalnost.
Dobro, znam da nisu svi takvi. Svaka čast izuzecima koji cene ono što trenutno imaju i osećaju zahvalnost!
A nije lako biti prisutan u sadašnjosti. Često živimo ili u prošlosti ili budućnosti. Muče nas greške i osećanje krivice, čeznemo za time da promenimo prošlost. Smatramo da je trebalo ovako ili onako da nešto uradimo. S druge strane, tu su brige u vezi sa budućnošću. Šta ako… Pa produžite sami rečenicu. Jeste da je život nepredvidljiv, ali ne mora da znači da će se naši strahovi obistiniti.
Da cenimo naše blago
Sadašnji trenutak prolazi u raznim mislima, sećanjima, brigama, strašnim pretpostavkama. Po ko zna koji put zaboravljamo da smo danas u zlatu, a sutra u blatu.
Zato zastanimo na trenutak i udahnimo duboko. Neće nam posao ili šta već jurimo pobeći. Razmisliti o tome šta trenutno imamo, kakvim blagom se možemo ponositi. Možda su to prijatelji i porodica, zdravlje, sjajne knjige sa police, dovoljno novca na računu, hrana u frižideru, slobodno vreme…
Toliko je toga na čemu sada možemo da budemo zahvalni. A već sutra to može nestati. Niko nam ništa ne obećava.
Posle kada izgubimo, tek tada vidimo šta smo imali. Da smo znali da nam toliko znači, više bismo vremena tome posvetili. Kajemo se i ljutimo na sebe, teško sebi praštamo. Niko ne može da nam vrati prošlo vreme, ali zato preostaje da prebolimo, da krenemo dalje u neke nove pobede. Da izvučemo lekciju iz našeg poraza i gubitka.
Kada ste u lošem periodu, znajte sledeće.
Ok je plakati, ok je biti sam sa sobom neko vreme da se odboluje. Ne vredi da glumite sreću, nećete tako sebe prevariti. Naša psiha ne priznaje lažne osmehe. Život uvek ide dalje, stalno testira naše granice, tera nas da izađemo iz zone komfora ili prijatnosti. Evo, možda je zona komfora za vas zlato, a koliko sutra to može da vam izmakne.
Iz zlata u blato i obratno
Takođe ni blato ne traje večito. Kada iz zlata pređete u blato, da se metaforički izrazim, sledi vam period borbe da izađete. Ne valja da ostajete zauvek u tom blatu, treba vam vremena i strpljenja, kao i truda da se iskobeljate. Možda opet osvojite ili dobijete neko zlato, šta god to podrazumevalo.
Život je nešto kao reka, drugim rečima, ,,panta rei”. Sve je sklono promenama, pa se tako pobede i porazi, sreća i tuga smenjuju. Nešto je do vašeg truda, a nešto nije. Ne gubite nadu kada ste u blatu. Opet će nešto zasijati u periodu mraka i očajanja. Pomirite se sa tim da je život težak, pa hajde napred!
Mirjana Dimitrijević