Za imendan ste svakako čuli i on nije u srpskoj tradiciji. Najkraće objašnjenje je da, umesto ličnog, Srbi imaju porodični „imendan“, odnosno jedinstvenu i autentičnu krsnu slavu. Slava, tumače sveštenici, podseća na trenutak krštavanja plemena, roda, porodice, kada su, u prošlosti, oni odabrali svetitelja za zaštitnika i postali pravoslavni hrišćani. Slava izražava sabornost, okupljanje. Ime „pravoslavni hrišćani“ je kolektivni duhovni imendan, i drugog imendana, ni rođendana, prema strogom tumačenju, ne treba da bude.
Da li je za dragoceno i dosledno čuvanje osobenosti srpske slave štetno obeležavanje rođendana i imendana?
Odgovor na ovo pitanje prepuštamo ličnim verovanjima, uverenjima, izboru…
Imendan slave Grci, Rusi… i papa
Za sve čitaoce koji žele, na neki način, da obeleže svoj imendan, pogledajmo kako to rade drugi.
Grci imendan, “onomastiki”, slave umesto rođendana, a Rusi imendan nazivaju „denj angela“. Detetu se na rođenju kod ovih naroda najčešće daje ime svetitelja, pa dan posvećen njemu, u crkvenom kalendaru, proslavljaju mladi i stari – svake godine, svi koji ime nose.
U Grčkoj imendan ima odlike rođendana – slavljenika posećuju prijatelji, dobija poklone, obavezno se na stolu nađe posluženje…
Imendan slave pripadnici katoličke vere širom sveta, uključujući i samog papu.
Ima li smisla obeležavati imendan kada ga proslavljaju svi? I na ovo pitanje odgovor ostavljamo vama.
Veoma je interesantno u Rumuniji, na primer, na dan Svetog cara Konstantina i carice Jelene, kada oko 1,8 miliona Rumuna i Rumunki (Konstantini i Elene, ali i oni koji se zovu Kostel, Kostika, Kostin, Ileana, Konstantina, Leana, Konstanta…) slavi svoj imendan. A kako je ime Marija najpopularnije, još više građana obeležava Veliku Gospojinu.
Preuzeto: www.danubeogradu.rs
