Ko o čemu baba o uštipcima a ja o ljubavi i pesmama koje o ljubavi govore. Danas ću Vam ispričati priču koja stoji iza pesme “Čekaj me i ja ću sigurno doći “. Smatra se jednom od najlepših ljubavnih pesama 20.veka i među pet najlepših pesama svetske književnosti.
Napisao ju je malo poznati, a kasnije upravo zbog te pesme veoma poznati ruski patriota Konstantin Simonov. U životu Konstantina Simonova postojala je samo jedna žena, slavna sovjetska glumica Valentina Serova, koju je bezuslovno voleo i o kojoj je godinama maštao. Kasnije je bio u vezi sa njom. Kada je Konstantin bio zaljubljen u Valentinu ona je već tada bila udata i to srećno za generala Anatolija Serova. Međutim, Anatolij gine 1939. godine u nesreći koja se desila kada kada je testirao novi avion. Valentina je bila skrhana od bola i dugo se upuštala u ljubavne afere ali nikoga nije mogla da zavoli sve dok nije upoznala Konstantina 1940. godine.
Međutim ubrzo nakon upoznavanja sa Valentinom Konstantina šalju na front. Uveren da se neće vratiti u njen zagrljaj, Konstantin je svojoj izabranici napisao stihove, kazujući joj da njegova ljubav ne poznaje vreme, i da je veća čak i od smrti. Poruka pesnika bila je neverovatna a u posveti je napisao: “Čak i ako poginem, ja nikada neću biti dovoljno mrtav da prestanem da te volim”.
Međutim Konstantin se vraća sa fronta. Do kraja rata stekao je čin pukovnika i bio je postavljen na poziciju zamenika generalnog sekretara Unije sovjetskih pisaca.
Venčali su se 1943. godine, a pesma o besmrtnoj ljubavi obišla je celi svet i prevedena je na 35 jezika. Međutim, u zajedničkom zivotu nisu bili srećni. Plasirane su glasine da je Valentina varala Konstantina dok je bio na frontu. Kasnije se dokazalo da to nije tačno. Valentinu su povezivali sa generalom Rokosovskim.
Brak je bio uzdrman. Valentinina karijera biva poljuljana i kreće silaznom putanjom i Konstantin je napušta 1957. godine. Ona se odaje alkoholizmu i 1975. godine umire sama u Moskvi.
Bez obzira na sve čuvena pesma je postala besmrtna, sinonim za ljubav koja prevazilazi vreme. Mnogi svetski umetnici su je interpretirali kroz muziku. Kod nas su to učinili Rade Šerbrdzija i Toma Zdravković.
Takvu ljubav , besmrtnu, kojoj ni vreme ne može ništa želim svim usamljenim i zaljubljenim srcima, da Vas ni smrt ne može rastaviti od nje.
Marijana Bašić
