Lokacije popriličnog broja antičkih gradova, utvrđenja i hramova su do dana današnjeg ostale nepoznanica.
Kako nauka napreduje, tako arheolozi imaju sve više mogućnosti da dublje kopaju i pronalaze senzacionalna otkrića.
Recimo, nedavno je u Viminacijumu, kod Kostolca pronađena flota brodova čiju starost još uvek ne mogu tačno da odrede. Neke teorije govore da je vremenski period kada su ovi brodovi i čamci bili upotrebi još pre oko 70.000 godina, što je nemoguće po današnjem shvatanju razvoja čovečanstva. Postoji priča da je takodje kod Kostolca pronađen skelet kita, međutim taj nalaz je navodno nenamerno uništen mehanizacijom…
Grupa entuzijaista i naučnika danas smatra da je zapravo lokacija antičke Troje okolina Beograda, a da se sam rat vodio negde na područiju Lipovačkih šuma, Sremčice i Rušnja.
Osnov ovih tvrdnji je sagledavanje geografske karte iz antičkog vremena, gde se zaključuje da Homer u svojoj Ilijadi i Odiseji zapravo opisuje Panonsko more poluostrva, ostrva i drugo na ovom području, a za ovu lokaciju se isto vezuje i legenda o Agronautima.
Jan Husarik (1942-2017), bio je jedan od najpoznatijih slikara naivaca iz Padine koji se između ostalog bavio i istraživanjem ove teorije. Jan je 1989. godine dao intervju za časopis „Misterije“, a između ostalog, izneo je teoriju da se zapravo prvi, antički Olimp nalazio na vršačkom bregu.
“ Gospodin Salinas Prajs je zapravo u pravu kada tvrdi da je Troja u Jugoslaviji. On je jedini arheolog koji je uspeo da se Troji približi. U pravu je kada tvrdi da je Odisej bio 7 godina na ostrvu Mljetu, i da kada je krenuo kući, ušao u unutrašnje trojansko more. Sedam dana lutao je dok se nije nasukao na obalu. Zapravo toliko mu je trebalo da dođe do Deliblatske peščare, u to vreme Trojanskog mora, odnosno Panonskog mora. Homer tvrdi da su se reke mrzle i da Odisej nije mogao do proleća nastaviti put, a takva klima je zapravo u Banatu.
Trojanci su imali svoje unutrašnje more, svoju močvaru, svoja ostrva, svoje visoke gore, kao što je gora Ida i onaj najviši od najviših vrhova Olimp. Imali su svoju trojansku ravnicu, koja je bila protkana mnogim rekama, kao što je reka Simoneta, brza i opasna Skamandra, sa visokim kanjonima.
Tu je i topli izvor, sumporni izvor koji je tekao prema hladnom izvoru i spajao se sa rekom Simonete a potom ulivao u reku Skamandru. Izvor sumporne vode postoji i danas u blizini Padine, a temperatura je 94 stepena.
Boginja Hera, kada je krenula sa Olimpa na Trojansku ravnicu (što je danas okolina Vršca) dočepala se kopna (što je danas Deliblatska peščara) i krenula obalom. Zatim je išla između dve reke. To su današnje dve doline kojima pešice treba ići dva dana do mesta gde se reke spajaju, i to dva puta po tri reke. Kao što sam i rekao, par kilometara od Padine i danas postoji izvor tople mineralne vode, a oko njega se prostire prostrana ravnica. Taj prostor je za samo jedan metar niži od vršačkog brega pa se zbog toga i mogla zemljotresom porušiti Troja.
Da skratim, Olimp je današnji Vršački breg, more današnja panonska nizija, gora Ida jugoistočno od Beograda, odakle se vidila Deliblatska peščara, Fruška gora je mesto gde se Agamemnon odmarao sa vojskom i potom vraćao u borbu koja se vodila u trojanskoj ravnici.“
Neka od brojnih remek dela Jana Husarika;
Preuzeto:
Časopis „Misterije“ iz 1989. godine.
Slike; naive.art.kovacica.com
