Vršački advokat Bojan Marjanov spada u red mladih i perspektivnih advokata u južnobanatskom regionu.
Bojana smo intervjuisali u njegovoj kancelariji u Vršcu.
– Kao neko ko je završio državni pravni fakultet, kako ocenjujete kadrove koji izlaze sa privatnih pravnih fakulteta?
Smatram da za dobrog pravnika, nije presudno, da li je diplomu stekao na državnom ili pak privatnom fakultetu. I jedni i drugi, imaju podjednake šanse, da kasnije, kroz praksu, dopune i nadograde teorijsko znanje stečeno na fakultetu, te da postanu vrsni stručnjaci u svom poslu. I sam sam, pre nego što sam počeo da obavljam advokatsku profesiju, imao priliku da sarađujem sa kolegama koje su karijeru pravnika započele nakon završenog privatnog fakulteta, i za koje bih, bez zadrške, mogao reći, da predstavljaju veoma kvalitetan i pouzdan radni kadar.
Međutim, činjenica je da prosečno vreme studiranja na državnom fakultetu, po pravilu, traje znatno duže, nego što je prosečno vreme studiranja na privatnim fakultetima. Takođe, kao što je to jedna profesorka na fakultetu, na kojem sam i sam studirao, primetila, retko, ili gotovo nikad, nećete videti, da je neki student sa privatnog fakulteta nastavio svoje školovanje na državnom fakultetu, dok je obrnuta situacija veoma česta pojava! Naravno da izuzetaka ima, kao i u svim drugim sferama života.
Međutim, činjenica je da prosečno vreme studiranja na državnom fakultetu, po pravilu, traje znatno duže, nego što je prosečno vreme studiranja na privatnim fakultetima. Takođe, kao što je to jedna profesorka na fakultetu, na kojem sam i sam studirao, primetila, retko, ili gotovo nikad, nećete videti, da je neki student sa privatnog fakulteta nastavio svoje školovanje na državnom fakultetu, dok je obrnuta situacija veoma česta pojava! Naravno da izuzetaka ima, kao i u svim drugim sferama života.
– Da li je presudno u advokaturi stečeno fakultetsko znanje kao temelj za dalju profesionalnu nadgradnju, ili je ipak bitna stalna edukacija, to jest lično usavršavanje i dobri mentori kao uslov za uspešnu advokatsku karijeru?
Mislim da sam na ovo pitanje, već dao delimičan odgovor. Nakon višegodišnjeg rada u struci, mogao bih da potpišem reči jednog starijeg kolege, da je stečena diploma pravnog fakulteta samo „ulaznica“, te da eventualni uspeh u advokaturi, pre svega zavisi, od daljih ambicija, angažovanja, i profesionalnog usavršavanja, kao što je to uostalom slučaj i kod većine drugih profesija. Jedino što bih još dodao, jeste to, da veliku prednost u ovom poslu daje i iskustvo, što naravno dolazi sa godinama. Ovo pre svega, jer se klijenti, svojim advokatima, često obraćaju za savet i mišljenje, ne samo kada imaju „pravne“ probleme, već i druge probleme koje im život nameće, a koji nisu u tesnoj vezi sa pravom. To često ume da bude veoma naporno i iscrpljujuće, ali zahvalnost koja kasnije dolazi od ljudi kojima si pomogao, donosi satisfakciju koju retko koja profesija može da pruži.
– U kom momentu ste u životu shvatili da želite biti advokat?
Pre nego što sam počeo da se bavim advokaturom, bio sam zaposlen kao pravni zastupnik u jednom lokalnom Javnom preduzeću. Takođe, jedno vreme sam radio u državnoj upravi a praksu sticao u osnovnom sudu. Ono po čemu se advokatura razlikuje od drugih pravnih poslova, jeste raznalikost, to jest mogućnost da se bavite pružanjem pravne pomoći u raznim granama prava, kao i u slobodi izbora kojom oblasti prava želite da se bavite. Naravno, tu su i česta putovanja na suđenja u druge gradove, upoznavanje novih ljudi i novih mesta, što advokaturu čini dinamičnom i još zanimljivijom.
– Koje su to tri reči koje bi mogle opisati vašu svakodnevnicu i izazove advokatske profesije?
Odgovornost, satisfakcija, dinamičnost.
– Koji je po vašem mišljenju procenat onih koji se nakon studija opredele za advokatski poziv, u odnosu na druge poslove koje pravna struka obuhvata?
Teško je dati precizan odgovor na to pitanje. Mnogo kolega je uplovilo u advokatske vode nakon što su praksu sticali u pravosuđu, upravi, privredi i dr., kao što je to uostalom slučaj i sa mnom, a neretko su i kolege iz advokatske profesije odlazile u obrnutom smeru.
– Kažu da su advokati hedonisti.
Koliko ima istine u tome?
Moram priznati da ima dosta istine u tome. Šalu na stranu. Iz ličnog iskustva, i iskustava kolega, sa kojima održavam ne samo kolegijalne već i prijateljske odnose, mogu da kažem, da zbog prirode posla često putujemo, te dolazimo u kontakt sa kolegama i klijentima iz gotovo svih delova zemlje, zbog čega se često nađemo u prilici da nas ponude hranom i pićem, specijalitetima svoga kraja, kojima čovek teško može da odoli.
– Sa kojim vam problemima najčešće klijenti dolaze i koje sporove najčešće zastupate?
Ne mora nužno da znači, da se klijenti advokatima javljaju isključivo kada imaju nekih problema, iako to najčešće i jeste slučaj. Ja često imam običaj, kada okončam neki predmet, da poželim klijentu da se sledeći put vidimo nekim lepšim povodom, ili na nekom boljem mestu, na primer kada mu bude bilo potrebno sačinjavanje nekog vrednog Ugovora o poklonu i slično. Što se tiče problema zbog kojih klijenti dolaze, tu nema nekih pravila. Pravo prati život, te nam se ljudi u zavisnosti od okolnosti u kojima se nalaze, obraćaju za pomoć, ili kada učine neki prekršaj, kada dobiju otkaz na poslu, ili kada pričine ili pretrpe neku štetu, i slično, zbog čega zahtevaju pravdu i zadovoljenje pred sudom.
Što se mene lično tiče, s obzirom da sam pre advokature, radio u preduzeću koje je zapošljavalo veliki broj radnika, jedna od oblasti prava koju preferiram, i u kojoj se nalazim na „domaćem terenu“ jesu sporovi o pravima i obavezama radnika, takozvani radni sporovi.
Što se mene lično tiče, s obzirom da sam pre advokature, radio u preduzeću koje je zapošljavalo veliki broj radnika, jedna od oblasti prava koju preferiram, i u kojoj se nalazim na „domaćem terenu“ jesu sporovi o pravima i obavezama radnika, takozvani radni sporovi.
– Redakcija „TTS magazina“ vam želi sve najbolje u karijeri i u životu inače.
Hvala na izdvojenom vremenu.
Lj.N.V
